Priča jednog srednjoškolca – Od medijske pismenosti do društvene zrelosti

Kao i većina njegovih vršnjaka, provodio je sate prelistavajući internet, pasivno upijajući vesti i drugi sadržaj koji on nudi. Kaže da nikada nije mnogo istraživao. Imao je samo osnovno znanje o medijima i informacijama.

Martin je odlučio da pohađa kurs „Osnove medijske pismenosti – Razumevanje medija, dezinformacija i manipulacije“, koji se sastojao od četiri radionice.

Kroz radionice učesnici su učili kako da prepoznaju lažne vesti, provere izvore i razumeju načine na koje mediji mogu da manipulišu sadržajem. Ovaj kurs je podstakao Martina da više analizira ulogu medija, da pažljivije prati sadržaj koji svakodnevno konzumira na internetu, ali i da preispita sopstvene stavove.

Obrazovanje mladih o odgovornom korišćenju medija može značajno smanjiti sukobe među mladima, pomažući im da razviju kritičko mišljenje, da prepoznaju dezinformacije i da komuniciraju sa više poštovanja i onlajn i oflajn. Ova aktivnost je deo šireg programa usmerenog na izgradnju kapaciteta za rešavanje sukoba među vršnjacima, kao i jačanje veština učenika u osnaživanju i aktivnom učešću u procesima donošenja odluka. Kombinovanjem medijske pismenosti sa ovim ključnim kompetencijama, program podstiče inkluzivnije, tolerantnije i otpornije školsko okruženje.

Projekat Youth Empowered through Inclusive Schools and Societies (YESS), koji podržava Fond Ujedinjenih nacija za izgradnju mira, zasniva se na pristupu „odozdo nagore“ i na zajednici, koristeći škole i njihove lokalne zajednice kao ulazne tačke za angažovanje devojaka i mladića, posebno onih iz marginalizovanih grupa koje su istorijski bile isključene iz donošenja odluka. PBF YESS projekat obuhvata 11 opština i 54 škole. Počeo je u januaru 2024. godine, a do sada je uključio više od 8.600 učenika i mladih (60% devojaka) i skoro 600 nastavnika (68% žena) iz albanske, srpske, goranske, bošnjačke, romske, turske i hrvatske zajednice. Intervencije su obuhvatile obuke i radionice o rešavanju sukoba, vršnjačkoj medijaciji, kritičkom mišljenju i emocionalnoj inteligenciji, kao i kampanje podizanja svesti, rezidencijalne treninge, sesije mentorstva, omladinske kampove i kurseve jezika.

Za Martina, ove radionice su bile mnogo više od vannastavnih aktivnosti. Otvorile su mu nove, do tada nepoznate prostore. „Radionice su mi dodatno proširile vidike i pomogle da sa sigurnošću prepoznam šta je tačna informacija, a šta nije,“ kaže Martin.

„Ranije sam sve uzimao zdravo za gotovo, ali sada analiziram i proveravam informacije. Osećam da sam postao zreliji u razmišljanju,“ dodaje on.

Sada Martin ne okleva da se njegov glas čuje, koristi argumente koje zna kako da potkrepi, i što je najvažnije, oseća se osnaženo i sigurnije u javnim diskusijama.

„Sada mnogo brže primetim kada neko pokušava da prikrije istinu. Znam da pogledam više izvora i da ne donosim zaključke odmah. Osećam se sigurnije kada razgovaram o temama vezanim za medije i informacije. Više se ne plašim da izrazim svoje mišljenje, jer imam argumente i znam kako da ih potkrepim,“ objašnjava Martin važnost osnaživanja mladih kroz ovaj pristup.

Dodaje i da su ljudi iz njegove okoline – roditelji, nastavnici, prijatelji – primetili promenu kod njega zahvaljujući učešću u ovim aktivnostima.

„Prihvatilii su promenu. Kažu da razmišljam zrelije i odgovornije, a neki su čak počeli da se interesuju za teme koje sam pominjao. Ponosni su na mene,“ kaže Martin.

On je čak podelio sa njima ono što je čuo i naučio. „Pričao sam sa prijateljima; čak sam podelio neke korisne linkove i savete koje sam dobio tokom radionica.“

Ovo, kaže on, predstavlja najvažnije iskustvo njegovog učešća u ovim aktivnostima.

„Najinspirativnije za mene bilo je kada sam shvatio da mogu da utičem i na druge – kada sam podelio neke korisne informacije i video da su ih drugi ozbiljno shvatili,“ kaže ovaj šarmantni srednjoškolac.

Martin smatra da je važno da mladi razumeju kako funkcionišu mediji i kako da se zaštite od dezinformacija. Veruje da je to znanje koje je svima potrebno, i zato ima poruku za svoje vršnjake kada je reč o ovakvim programima:

„Rekao bih im da ne oklevaju i da iskoriste priliku da nauče nešto korisno. Ovi programi zaista mogu da promene način na koji gledamo na svet oko nas, meni su upravo to uradili,“ kaže Martin.

Martinova priča je više od lične priče o uspehu. To je priča jednog mladića, srednjoškolca, posvećenog svom razvoju i obrazovanju, koji nastoji da znanje i veštine koje stiče koristi ne samo za sopstveni napredak, već i za dobrobit sredine u kojoj živi. Učestvujući u različitim programima, Martin aktivno doprinosi stvaranju osnaženog, solidarnog i obrazovanog društva.

Kroz obrazovanje, dijalog i programe poput projekta YESS, mladi poput Martina ne samo da uče kako da razumeju medije, već postaju i aktivni promoteri mira i razumevanja u svojim zajednicama.

Kroz YESS program, od marta do juna, Kontakt Plus je organizovao četiri radionice na temu „Osnove medijske pismenosti – Razumevanje medija, dezinformacija i manipulacije“, za učenike osnovnih i srednjih škola iz regiona Kamenice, Štrpca, Severne Mitrovice i Zubinog Potoka.

Pedest i dvoje (52) učenika iz škola iz srpskih zajednica na Kosovu učestvovalo je u obuci iz oblasti medija i medijske pismenosti, sa ciljem razvoja kritičkog mišljenja, razumevanja medijskog sadržaja i sposobnosti da prepoznaju dezinformacije. Tokom radionica, učenici su imali priliku da se upoznaju sa analizom medijskog sadržaja, kao i sa odgovornim korišćenjem društvenih mreža. Obuka je osmišljena da mladima pruži alate koji su im potrebni da se snađu u modernom informacionom okruženju i doprinesu svom aktivnijem i informisanijem učešću u društvu.

Predavač, profesor sociologije Slobodan Miljković, istakao je da je medijska pismenost danas jednako važna kao i osnovno obrazovanje, jer deca i mladi svakodnevno dolaze u kontakt sa velikom količinom informacija koje mogu oblikovati njihovo mišljenje i ponašanje.

On smatra da su ovakve radionice ključne, jer se kroz neformalni oblik obrazovanja proučava veoma važna tema.

„Učenici tada, kroz spontani rad, razgovor, deljenje mišljenja, na najbolji mogući način usvajaju određena znanja, koja će postati deo njihovog identiteta i kritičkog mišljenja,“ kaže Miljković.ntaneous work, talk, share their opinions and in the best possible way absorb certain knowledge, which will be part of their identity and critical thinking," says Miljković.

HDodaje da ne treba da postoji određeni obrazac šta deca treba da znaju o medijskoj pismenosti, već da treba raditi na izgradnji kritičkog mišljenja kod učenika, kako bi oni mogli samostalno da prepoznaju manipulacije i lažne vesti od onih pravih i tačnih.

„To je proces na kome treba raditi kako bismo imali zdravo okruženje i zdravo društvo. Upravo zato što su mediji svuda oko nas, a deca su non-stop na svojim telefonima, dok internet predstavlja platformu koja omogućava svima da budu u ulozi novinara, ali i korisnika vesti,“ zaključuje profesor Miljković, koji je pripremio i vodio radionice.

Produkciju ovog sadržaja podržava UNICEF-ov program na Kosovu u partnerstvu sa Fondom UN-a za izgradnju mira, Timom UN-a na Kosovu i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM).