Autorski tekst generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Gutereša KLJUČNI TRENUTAK: UBRZANJE PRELASKA NA ČISTU ENERGIJU

 Danas smo na pragu nove ere. Sunce izlazi u eri čiste energije.

Prošle godine, gotovo svi novi energetski kapaciteti dolazili su iz obnovljivih izvora energije. Ulaganja u čistu energiju porasla su na 2 biliona dolara, što je 800 milijardi dolara više od ulaganja u fosilna goriva.

Solarna energija i energija vetra sada su najjeftiniji izvori energije na Zemlji, a sektori čiste energije kreiraju radna mesta, podstiču rast i pokreću napredak – uprkos daleko većim subvencijama za fosilna goriva.

Zemlje koje se drže fosilnih goriva ne štite svoje ekonomije, već ih sabotiraju – potkopavajući konkurentnost i propuštajući najveću ekonomsku priliku 21. veka.

Čista energija takođe pruža energetsku suverenost i sigurnost. Tržišta fosilnih goriva prepuštena su na milost i nemilost cenovnih šokova, poremećaja u snabdevanju i geopolitičkih previranja, kao što smo videli kada je Rusija napala Ukrajinu. Ali nema skokova cene sunčeve svetlosti, nema embarga na energiju vetra, a gotovo svaka nacija ima dovoljno obnovljivih resursa da bude energetski nezavisna.

Na kraju, čista energija podstiče razvoj. Može doprti do stotina miliona ljudi koji još uvek žive bez struje – brzo, pristupačno i održivo, posebno putem vanmrežnih i malih solarnih tehnologija.

Sve ovo čini eru čiste energije nezaustavljivom. Ali tranzicija još uvek nije dovoljno brza niti pravedna. Zemlje u razvoju zaostaju. Fosilna goriva i dalje dominiraju energetskim sistemima, a emisije i dalje rastu kada bi morale naglo padati kako bi se izbegli najgori efekti klimatske krize. Da bismo to rešili, potrebne su nam mere na šest frontova.

Prvo, vlade se moraju u potpunosti posvetiti budućnosti čiste energije. Svaka zemlja se obavezala da će u predstojećim mesecima podneti nove nacionalne klimatske planove – poznate kao Nacionalno određeni doprinosi – sa ciljevima za narednu deceniju. Ovi planovi moraju biti usklađeni s ograničavanjem porasta globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, obuhvatiti sve emisije i sektore te postaviti jasan put ka čistoj energiji. Zemlje G20, odgovorne za oko 80% globalnih emisija, moraju biti predvodnice ovog procesa.

Drugo, moramo izgraditi energetske sisteme za 21. vek. Bez modernih mreža i skladištenja, obnovljiva energija ne može ostvariti svoj potencijal. Ali za svaki dolar uložen u obnovljive izvore energije, samo 60 centi ide u mreže i skladištenje. Taj odnos mora biti jedan prema jedan.

Treće, vlade moraju težiti zadovoljavanju rastuće svetske potražnje za energijom iz obnovljivih izvora. Velike tehnološke kompanije takođe moraju odigrati svoju ulogu. Do 2030. godine, centri podataka mogli bi trošiti istu količinu električne energije kao Japan danas. Kompanije bi trebalo da se obavežu da će ih napajati obnovljivim izvorima energije.

Četvrto, moramo ugraditi pravdu u energetsku tranziciju. To znači podršku zajednicama koje su još uvek zavisne od fosilnih goriva kako bi se pripremile za budućnost čiste energije. A to podrazumeva reformu lanaca snabdevanja ključnim mineralima. Danas su oni prepuni kršenja prava i uništavanja životne sredine, a zemlje u razvoju su zarobljene na dnu lanaca vrednosti. Tome se mora stati na kraj.

Peto, moramo trgovinu učiniti alatom za energetsku transformaciju. Lanci snabdevanja čistom energijom su visoko koncentrisani, a globalna trgovina se fragmentira. Zemlje posvećene novoj energetskoj eri moraju raditi na diverzifikaciji snabdevanja, smanjenju tarifa na čistu energetsku robu i na modernizaciji investicionih ugovora kako bi podržali tranziciju.

Šesto i konačno, moramo usmeriti finansiranje ka zemljama u razvoju. Afrika je prošle godine primila samo dva odsto investicija u obnovljive izvore energije, uprkos tome što ima 60% najboljih svetskih solarnih resursa. Potrebna nam je međunarodna akcija – kako bismo sprečili da otplate dugova iscrpljuju budžete zemalja u razvoju i kako bismo omogućili multilateralnim razvojnim bankama da značajno povećaju svoj kreditni kapacitet i iskoriste daleko više privatnog finansiranja. Takođe su nam potrebne agencije za kreditni rejting i investitori da modernizuju procene rizika uzimajući u obzir obećanje prelaska na čistu energiju, cenu klimatskog haosa i opasnost od 'nasukanih' sredstava za proizvodnju fosilnih goriva.

Novo energetsko doba je na dohvat ruke – doba u kojem jeftina, čista i obilna energija pokreće svet bogat ekonomskim mogućnostima, gde nacije imaju sigurnost energetske autonomije, a dar električne energije je dar za sve.

Ovo je naša ključna prilika za ubrzanje globalne promene. Iskoristimo je.