Gone je imala samo tri godine kada je njena porodica pobegla iz svog sela zbog sukoba i potražila sigurnost u Crnoj Gori. Iako Gone jedva da se seća svog rodnog kraja ili teškoća koje je njena porodica preživela tokom sukoba, te okolnosti oblikovale su njenu budućnost na načine koje nije mogla ni da zamisli.Bez dokumentacije, njen pristup osnovnim pravima bio je uskraćen, ostavljajući je u pravnom vakuumu. Ona se priseća svog detinjstva : "Sećam se da su mi govorili da smo živeli u maloj baraci sa još trinaest članova porodice. Uslovi su bili teški, ali imali smo jedni druge za podršku."UNHCR je 2013. godine olakšao dobrovoljni povratak Gone na Kosovo. Njeni izazovi su se povećali u nedostatku lične dokumentacije. Izgradnja života za sebe i svoju porodicu postala je sve teža bez pravnog identiteta."Prošlo je 26. godine bez pravnog identiteta, i bilo je iscrpljujuće," kaže Gone. "Moj status u civilnoj evidenciji bio je toliko komplikovan da mi je pronalaženje rešenja samostalno izgledalo nemoguće."Tokom sesija sa povratnicima koji su očajnički tražili pomoć, Gone i njen suprug obratili su se UNHCR-u i njegovom partnerskom programu, Programu za građanska prava – Kosovo. Organizacija je preuzela njen zahtev, neumorno radeći na prikupljanju dokaza kako bi utvrdila njen pravni status. To je bio put od četiri godine."Nije neobično da se slučajevi poput ovog osećaju kao slaganje delova slagalice," objašnjava Milanka, saradnica za trajna rešenja pri UNHCR-u. "Blisko sarađujemo s partnerima, vlastima i drugim akterima kako bismo osigurali da svaki korak procesa bude temeljan i inkluzivan."Koordinisana podrška Opštinske kancelarije za građanska stanja u mestu rođenja i Agencije za civilnu registraciju bila je ključna u opremanju Gone dokumentima o građanskom statusu. Trenutak kada je primila izvod iz matične knjige rođenih bio je ispunjen nevericom – napokon je bila registrovana i opremljena potrebnim dokumentima. Oči su joj bile pune suza.Gone se okrenula i pitala zvaničnike UNHCR-a i Opštinske kancelarije za građanska stanja: "Je li ovo stvarno, ...jesam li zaista sada registrovana?"Trud se isplatio. Do 2023. godine Gone je bila upisana u civilni registar. Ubrzo nakon toga, pravni status njenog sina takođe je utvrđen, omogućivši mu da nastavi svoje obrazovanje. "Veoma sam zahvalna za pomoć koju sam dobila od UNHCR-a," kaže Gone, lice joj se osvetljava osmehom. "Sada se sve čini lako—kao ostvarenje sna. Moj sin može da ide u školu, da uživa u detinjstvu i u prilikama koje dolaze... možda će jednog dana postati lekar."Priča Gone Salihi samo je jedan primer hiljada života koje je transformisala kampanja #IBelong UNHCR-a, koja je uspešno zaključena 2024. godine i pomogla nebrojenim pojedincima da steknu pravni identitet.Kako objašnjava Merita, službenica za zaštitu u UNHCR-u: "Postigli smo toliko toga kroz partnerstva i saradnju. Zajedno sa vlastima i partnerima, pomogli smo više od 29.000 ljudi da steknu pravni status od 2006. godine. Sada ulazimo u novu fazu sa Globalnom alijansom, fokusirajući se na održivija i efikasnija rešenja kako bismo osigurali da niko ne bude izostavljen." Putovanje Gone od apatridije do pravne sigurnosti svedoči o snazi upornosti, saradnje i nade. Podseća nas da nešto tako jednostavno kao što je izvod iz matične knjige rođenih ili lična karta nije samo dokument—već temelj života sa dostojanstvom, mogućnostima i ostvarenim snovima., filtered_html

Kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ je međunarodna inicijativa posvećena podizanju svesti i podsticanju akcija za borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Od 25. novembra do 10. decembra širom Kosova biće održane raznovrsne aktivnosti koje okupljaju institucije, organizacije civilnog društva i međunarodnu zajednicu. Ovaj kalendar sadrži širok spektar događaja, uključujući radionice, kampanje podizanja svesti, kreativne inicijative i okrugle stolove, sa ciljem promovisanja dijaloga, osnaživanja i promena.LINK
  , filtered_html

Izgradnja kadra mladih novinara i osnaživanje mladih kako bi unapredili dijalog i poverenje kroz kreiranje i promociju pozitivnih narativa zasnovanih na činjenicama i rodnoj ravnopravnosti u javnoj sferi i medijima.Kontinuirane podeljene naracije koje se prenose preko različitih medijskih platformi na Zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo, podrivaju mir, socijalnu koheziju i stabilnost u regionu. Prateći globalne trendove, etnički ili nacionalistički diskurs ima potencijal da negativno utiče na dobre međususedske odnose u mnogim oblastima.Upravo u ovom kontekstu je dizajniran projekat "Youth 4 Inclusion, Equality & Trust" (Y4IET). Ovaj projekat je regionalna zajednička inicijativa Ujedinjenih nacija koja osnažuje mlade da se angažuju u konstruktivnim i činjenicama zasnovanim narativima, jačaju poverenje, međukulturalni dijalog, različitost, rodnu ravnopravnost i međusobno razumevanje na Zapadnom Balkanu.Prepoznajući potrebu za sprovođenjem održivih intervencija u kojima su mladi osnaženi da se suoče sa govorom mržnje i podeljenim narativima, projekat na Kosovu je koristio metodologiju regrutacije UNV-a za angažovanje i obuku 10 mladih volontera iz zajednice kroz prakse u medijskim organizacijama koje uključuju više zajednica. Od ovih 10 mladih (7 žena), pet su bili Albanci sa Kosova, a pet su pripadnici manjinskih zajednica, uključujući predstavnike srpske, aškalijske i romske zajednice. Tokom lansiranja Programa za mlade novinare, gđa. Arnhild Spence, koordinatorka za razvoj UN-a na Kosovu, izrazila je svoje zadovoljstvo susretom sa mladim novinarima, rekavši: „Ove mlade, bistre umove vode put ka izgradnji mira i održivom razvoju na Kosovu. Uz podršku UN-ovog programa za izgradnju mira, udružili su se sa UNFPA, UNDP i UN volonterima kako bi doprineli svim zajednicama, novinarstvu i razvoju mira", istakla je gđa. Spence. Ovaj projekat je bio toliko uspešan da je šest od deset mladih volontera zadržano u medijskim organizacijama i nastavili su da proizvode medijski sadržaj, dok su preostala četiri volontera pridružena UNDP-ovom projektu za borbu protiv dezinformacija, finansiranom iz UNDP-ovih fondova, koji je takođe angažovao 10 mladih novinara/volontera UNV-a u različitim medijskim kućama za suzbijanje dezinformacija i rodno zasnovanih dezinformacija. Troje od deset volontera je sarađivalo sa UNDP-ovim Regionalnim centrom u Istanbulu (IRH), usklađujući aktivnosti na Kosovu sa regionalnim inicijativama za sveobuhvatan pristup očuvanju integriteta informacija. Ova isplativa strategija obrazovala je vešte mlade novinare, jačajući uticaj projekta Y4IET izvan neposrednih ciljeva, postavljajući proaktivan odgovor na podeljene narative i govor mržnje u medijskoj sferi, kao i na dezinformacije kroz angažovane i sposobne mlade novinare i saradnju sa istaknutim medijima i akademijom.Jedno od ključnih dostignuća ovog angažmana bilo je stvaranje desetina medijskih proizvoda u obliku istraživačkih priča, članaka, dokumentaraca i provera činjenica u medijima, koji su promovisali pozitivne narative i izazivali rodne stereotipe i rodnu neravnopravnost. Ove medijske proizvode identifikovali su i vodili mladi novinari, prikazujući omladinu kao agente promene, bez obzira na pol i etničku pripadnost, koji su kroz pozitivno pripovedanje uticali na društvo.Angažman 10 UNV-ovih mladih novinara u okviru projekta imao je "efekat snežne lopte", budući da je njihov rad pokrivao i druge aktivnosti i komponente projekta Y4IET, kao što su one vezane za inkluziju i osnaživanje mladih sa invaliditetom kroz ujedinjujuće sportske programe, rodnu ravnopravnost, Y-Peer edukaciju i obuke za intervenciju posmatrača. „Jezici čine različite note naše kulture, istorije i identiteta. Društvo koje brine o svim svojim jezicima je galerija nepodeljenih bogatstava, gde svaka reč otkriva svoju boju i glas", kaže Laureta Sopa, jedna od UNV volonterki iz albanske zajednice na Kosovu, koja sada radi u Kancelariji za javne informacije u Kancelariji premijera.Angažman UNV-a je takođe pomogao da se pojačaju glasovi mladih na Petoj skupštini mladih UN-a u Prištini, uključujući i glasove regionalnih delegata mladih u okviru projekta: "Svi imamo svoje stereotipe i predrasude o drugima, dok ne dođemo u direktan kontakt... i shvatimo da nije sve onako kako izgleda i kako nam mediji predstavljaju", primetila je Tijana Ristovska iz Severne Makedonije.Pored toga, uticaj ovog projekta nije bio ograničen samo na medijski sektor, već se proširio i na oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Kroz ove napore, mladi su doprineli izgradnji pozitivnih narativa koji promovišu međuetničku toleranciju i socijalnu inkluziju na Kosovu, pojačavajući pozitivne priče koje odražavaju važne promene u odnosima između različitih zajednica.Ovaj angažman mladih novinara pokazuje transformativnu moć mladih glasova u procesima izgradnje mira i borbi protiv dezinformacija, naglašavajući važnost njihovog učešća u današnjim društvenim pitanjima. "Iskoristimo društvene medije da pomognemo i inspirišemo, a ne da širimo mržnju i sukobe", kaže Emilja Stajonevic, jedna od UNV mladih novinarki iz srpske zajednice na Kosovu. Jasir Misini, jedan od UNV mladih novinara iz romske zajednice na Kosovu, koji sada radi sa radio stanicom "Glas Roma" u Prizrenu, veruje da "Kada se okupimo da otkrijemo i razvijemo naše talente, možemo stvoriti zajedničku viziju koja vodi ka svetlijoj i prosperitetnijoj budućnosti za sve"., filtered_html

Kao deo kontinuiranih napora za podizanje svesti o raku dojke, Opština Priština, u saradnji sa javnim prevozom i uz podršku UNFPA, pokrenula je brendirani autobus "Trka za lek Priština 2024". Ova inicijativa je deo šire kampanje koja ima za cilj da podstakne rano otkrivanje i podršku onima koji su pogođeni rakom dojke, nastavljajući značajan rad prošlogodišnje kampanje. "Trka za lek" je globalna inicijativa koja mobiliše zajednice širom sveta da podrže podizanje svesti i prevenciju raka dojke.U 2023. godini, kampanja podizanja svesti dovela je do povećanja od 1000% u broju obavljenih mamografija u Prištini, sa samo 80 u avgustu na impresivnih 887 u oktobru. Rezultati ističu značaj kontinuiranih napora u edukaciji javnosti o životno važnom potencijalu ranog otkrivanja.Govoreći o kampanji, Perparim Rama, gradonačelnik Prištine, naglasio je kolektivnu odgovornost u podršci ovom pitanju:"Drage majke, sestre, žene, prijateljice, pa čak i muškarci (jer i oni mogu biti pogođeni ovim rakom), obavite svoje mamografije jer rano otkrivanje SPAŠAVA ŽIVOTE!" rekao je Rama, ističući značaj redovnih pregleda. Kampanja "Trka za lek Priština 2024" obuhvata razne aktivnosti, kulminirajući događajem šetnje i trčanja 6. oktobra u Prištini. Ovi događaji su osmišljeni da pokažu solidarnost sa ženama koje su se borile sa ovom bolešću i da promovišu značaj ranog otkrivanja i podrške za pacijentkinje sa rakom dojke.Izet Sadiku, direktor Direkcije za zdravstvo Opštine Priština, naglasio je potrebu za kontinuiranim naporima, ističući da je prethodna kampanja značajno povećala svest i akciju u zajednici."Kroz prošlogodišnju kampanju, videli smo povećanje od 90% u obavljenim mamografijama, dostigavši 3.283 pregleda samo u 2023. godini. Pored toga, uspeli smo da subvencionišemo 381 osobu dijagnostikovanu sa rakom dojke. Ove godine, cilj nam je da nastavimo povećanje broja pregleda i da pružimo punu podršku onima kojima je potrebna," izjavio je Sadiku.UNFPA ostaje posvećen podršci ovim vitalnim inicijativama. Visare Mujko Nimani, šefica UNFPA Kosovo, ponovila je ulogu UNFPA u kampanji, naglašavajući značaj javnog angažovanja i ranog otkrivanja:"Ponosni smo što stojimo uz Opštinu Priština u ovom ključnom naporu. Značajan porast mamografija i kontinuirana podrška preživelima raka dojke su dokaz onoga što možemo postići kada radimo zajedno. Rano otkrivanje je ključno, i nastavićemo da podižemo svest i pružamo neophodne resurse kako bismo osigurali da svaka žena ima pristup pregledima koji spašavaju živote," potvrdila je ona.Kampanja "Trka za lek Priština 2024" nastavlja da pomera granice, mobilišući zajednicu da preduzme akciju protiv raka dojke. Zajedno, uz podršku ključnih institucija, možemo spasiti živote kroz podizanje svesti, rano otkrivanje i kolektivnu podršku. , filtered_html