Danas, njen biznis proizvodi tradicionalne proizvode kao što su turšija, ajvar i džemovi, istovremeno stvarajući mogućnosti zapošljavanja za žene i jačajući veze sa lokalnim poljoprivrednicima.Njena priča odražava širi napor da se prošire ekonomske mogućnosti za žene i podrži njihova uloga u životu zajednice. „Žene koje podržavaju žene stvaraju snagu u našim zajednicama“, kaže Valbona Ajeti. „Kada uspevamo zajedno, stvaramo mogućnosti i za druge.“Kroz podršku pruženu u okviru Programa ekonomske otpornosti, sprovedenog u partnerstvu sa opštinama i lokalnim poslovnim ekosistemima, preduzeće Valbone je ojačalo svoju internu organizaciju, unapredilo prakse upravljanja i proširilo tržišne mogućnosti. Program se fokusira na mikro, mala i srednja preduzeća, sa posebnom pažnjom na biznise koje vode žene i preduzeća iz ne-većinskih zajednica. Podržavajući lokalno preduzetništvo i otvaranje radnih mesta, doprinosi izgradnji inkluzivnijih i otpornijih lokalnih ekonomija.Širom Kosova, ovi napori se dodatno osnažuju kroz šire inicijative koje podržavaju rodnu ravnopravnost i prava žena. Mlade žene i muškarci stekli su znanja i veštine zagovaranja kroz programe koji se bave rodnom ravnopravnošću, prevencijom rodno zasnovanog nasilja, ljudskim pravima, kao i seksualnim i reproduktivnim zdravljem. Inicijative civilnog društva takođe su proširile usluge za žene i podstakle dijalog o rodnoj ravnopravnosti i pravima žena, dok su kampanje na centralnom nivou promovisale digitalnu bezbednost, telesnu autonomiju i informisano donošenje odluka. Zajedno, ovi napori pomažu ženama i devojkama da ostvaruju svoja prava, da u potpunosti učestvuju u ekonomskom životu i doprinesu inkluzivnom razvoju na Kosovu.Podržavajući preduzetnice kao što je Valbona Ajeti, Program ekonomske otpornosti pokazuje kako proširenje ekonomskih mogućnosti može ojačati i zajednice i lokalne ekonomije, istovremeno doprinoseći napretku ka Cilju održivog razvoja 5 o rodnoj ravnopravnosti i Cilju 8 o dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu. Uz podršku Luksemburga, Evropske unije, Švajcarske i institucija na Kosovu, i sproveden u saradnji sa opštinama i lokalnim poslovnim ekosistemima, program pomaže preduzećima koje vode žene i mladi da ojačaju svoju konkurentnost i prošire tržišne mogućnosti. Ova ažurirana priča zasniva se na originalu koji je razvila Mimoza Kqiku -LINK Fotografije: Xhemail Sllovinja, Enis Mustafa, GRASEP 

Za mnoge, ovo je prvi put da su proveli nekoliko dana rame uz rame sa vršnjacima iz zajednica koje retko susreću u svakodnevnom životu.Ovo okupljanje je deo inicijative Youth Empowered through Inclusive Schools and Societies (YESS), koja stvara mogućnosti da se mladi iz različitih jezičkih i kulturnih sredina susretnu, uče i sarađuju. Kroz radionice o medijskoj pismenosti, dijalogu i vršnjačkoj medijaciji, kampovi pružaju siguran prostor u kojem učesnici mogu razvijati veštine i uspostavljati značajne veze.Na početku, mnogi dolaze tiho, nesigurni u to šta da očekuju. Neki dolaze iz sredina gde je interakcija između zajednica i dalje ograničena. Međutim, tokom nekoliko dana, atmosfera počinje da se menja. Grupne aktivnosti podstiču timski rad, jezičke aktivnosti uvode osnovne fraze na albanskom i srpskom jeziku, a male diskusione grupe otvaraju prostor za iskrene razgovore o stereotipima, društvenim mrežama i pritiscima sa kojima se mladi danas suočavaju.Već drugog dana, prostorija deluje drugačije. Učesnici koji su u početku bili uzdržani počinju da govore otvorenije, a ono što je započelo kao strukturisana radionica prerasta u nešto ličnije: prostor u kojem se mladi osećaju prijatno da slušaju jedni druge i da budu saslušani.Jedan učesnik, Gramos Geci, opisao je kamp kao jedno od najboljih iskustava obuke na kojima je učestvovao. „Trodnevni kamp bio je jedno od najboljih iskustava među svim obukama na kojima sam učestvovao. Imali smo priliku da naučimo novi jezik i upoznamo različite kulture. Zaista se radujem učešću u sličnim aktivnostima u budućnosti.“Za mnoge učesnike, kamp je više od prilike za obuku. To je retka prilika da upoznaju vršnjake čiji se svakodnevni život odvija na različitim jezicima, u različitim zajednicama ili društvenim okruženjima, i da jedni druge sagledaju kroz zajednička interesovanja, a ne kroz stereotipe.Još jedan učesnik osvrnuo se na ovu promenu: „Pre dolaska ovde, nikada nisam zaista razgovarao sa nekim iz druge zajednice. Sada planiramo da ostanemo u kontaktu i možda čak zajedno radimo na projektu u našim školama.“Kampovi su deo šireg napora. U okviru YESS aktivnosti, oko 13.000 mladih i 700 nastavnika učestvovalo je u inicijativama koje promovišu dijalog, kritičko razmišljanje i inkluzivno učešće. Kursevi jezika i kampovi obuhvatili su 4.590 učenika u 11 opština, dok je 24 multietnička omladinska projekta, sa više od 900 učesnika, rezultiralo radionicama, kampanjama, podkastima i drugim kreativnim radovima o medijskoj pismenosti, dezinformacijama i govoru mržnje na internetu. Mnogi mladi odlaze sa više od novih veština. Vraćaju se u svoje škole i zajednice sa novim idejama, novim perspektivama i, često, novim prijateljstvima koja se nastavljaju i nakon samog programa.Na mestu gde svakodnevna interakcija između zajednica i dalje može biti ograničena, čak i nekoliko dana dijaloga može otvoriti put ka nečemu većem: razumevanju, saradnji i trajnim prijateljstvima.Youth Empowered through Inclusive Schools and Societies (YESS) sproveli su UNICEF i Međunarodna organizacija za migracije (IOM), u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva, uz finansijsku podršku Fonda Ujedinjenih nacija za izgradnju mira (PBF), doprinoseći ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja 4, 10, 16 i 17.

Kada se Besarte Muljoli pridružila Apelacionom sudu kao pravna službenica, uključila se u rad koji je tiho pomagao da se preoblikuje način na koji sudovi čuvaju i pretražuju decenije pravne istorije. Kroz digitalnu transformaciju sudskih arhiva—inicijativu koju je pokrenuo UNDP u saradnji sa Sudskim savetom Kosova (SSK), uz podršku Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK)—našla se radeći sa predmetima starim više od pola veka. Za Besarte, arhiva nikada nije bila samo zbir papira na policama. Ona predstavlja institucionalno pamćenje sistema pravde, čuvajući zapise o životima, sporovima i odlukama nagomilanim kroz generacije. Međutim, u pretrpanim i neorganizovanim arhivskim prostorijama, pronalaženje predmeta moglo je da potraje, usporavajući postupke i utičući na blagovremen pristup pravdi. Zajedno sa drugim pravnim službenicima u osnovnim sudovima, Besartë je pomogla u digitalizaciji hiljada građanskih predmeta. Samo od septembra 2024. godine, ova inicijativa je doprinela digitalizaciji više od 43.000 građanskih slučajeva. Istovremeno, šira unapređenja su uvela modernu arhivsku infrastrukturu i organizovala više od 2.061 kvadratni metar arhivskog prostora u sudovima.Za sudsko osoblje, promena je vidljiva u svakodnevnom radu. Predmeti za koje je ranije bilo potrebno vreme i trud da se pronađu sada se mogu locirati znatno brže, što pomaže sudovima da rade efikasnije i brže odgovore na potrebe javnosti. „Videti koliko brzo sudsko osoblje sada može da pronađe i pristupi informacijama o predmetima pokazuje koliko je ova transformacija bila važna. Dobro organizovana i digitalna arhiva pomaže sudovima da rade efikasnije i, što je najvažnije, pomaže ljudima da brže ostvare pristup pravdi“, kaže Besartë Muljoli. BeIzvan polica i skladišnih prostora, ova inicijativa ukazuje na širi cilj: jačanje institucija na koje se ljudi oslanjaju. Ovaj napor unapređuje efikasnost, transparentnost i pristup pravdi, direktno doprinoseći Cilju održivog razvoja 16: Mir, pravda i snažne institucije.Ovaj tekst se nadovezuje na raniju Exposure priču „Moć digitalizacije sudova“, koju je prvobitno razvio Perparim Leka, i ažuriran je najnovijim informacijama i podacima nakon dodatnih konsultacija sa administratorom suda, IKT službenikom i pravnim asistentom u Sudskom savetu Kosova. 

Mladi filmski stvaraoci u Mitrovici koriste pripovedanje i digitalnu kreativnost kako bi istražili lična iskustva, promišljali o društvenim temama i podelili poruke koje odjekuju širom zajednica. Za Elire Ramu, filmsko stvaralaštvo postalo je način da se vrati sećanjima i proslavi mesto koje naziva svojim domom. Tokom radionice Short Feature Filmmaking Workshop, odlučila je da ispriča duboko ličnu priču o odnosu sa svojim ocem, koji je preminuo tokom pandemije COVID-19.Njen film istražuje gradske pejzaže Mitrovicë/Mitrovice — mesta koja čuvaju uspomene na duge šetnje i tihe razgovore koje su nekada delili pored reke. Kroz objektiv kamere, Elirë se vraća poznatim ulicama i stazama uz reku, stvarajući vizuelni dijalog između prošlosti i sadašnjosti.„Moj otac i ja smo često šetali pored reke“, priseća se. „Kada sada gledam ta mesta, setim se tih trenutaka. Grad čuva ta sećanja.“ Za Elire, reka je više od pejzaža. Ona je nit koja povezuje sećanje, porodicu i osećaj pripadnosti. Kroz svoj film razmišlja o tome kako mesta mogu nositi emotivno značenje i postati prostori sećanja i isceljenja.„Ponosna sam na svoj grad“, kaže ona. „Želim da ispričam priču o gradu koji mi je pomogao da se izlečim.“Za Stefana Vukovića, filmsko stvaralaštvo je način da istraži ljudski um i podeli poruku nade. Kao deo iste radionice, razvija eksperimentalni video esej koji istražuje mentalno zdravlje iz perspektive prvog lica, prikazujući unutrašnju turbulenciju depresije. Ipak, suština Stefanovog projekta nije očaj — već nada.„Čak su i ljudi koji se suočavaju sa izazovima u oblasti mentalnog zdravlja nekada bili srećni“, objašnjava on. „I tu sreću mogu ponovo pronaći. Niko nije izvan mogućnosti da se promeni.“Inspirisan iskustvima iz svoje okoline, Stefan koristi vizuelno pripovedanje kako bi podstakao saosećanje i razumevanje.„Nažalost, poznajem ljude koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja“, kaže on. „Želeo sam da pošaljem poruku nade i brige. Video mi je delovao kao savršen medij.“Za Stefana je lično blagostanje тесно povezano sa načinom na koji se ljudi odnose jedni prema drugima i prema svojim zajednicama. „Svi treba da dostignemo određeni nivo unutrašnjeg mira“, kaže on. „Kada to postignemo, postajemo otvoreniji za zajednički rad na unapređenju uslova života, rešavanju društvenih izazova i izgradnji mira.“ Oboje mladih stvaralaca među je 15 polaznika radionica iz oblasti filmske produkcije i digitalne kreativnosti koje sprovodi UNDP, u saradnji sa dva multietnička partnerska projekta iz oblasti umetnosti i kulture iz civilnog društva: 7 Arte i galerijom Akvarium, jednim sa juga, a drugim sa severa Mitrovicë/Mitrovica, u okviru regionalne inicijative Ujedinjenih nacija za izgradnju mira: „Youth 4 Inclusion, Equality and Trust (Y4IET)“. Kroz praktične sesije i stručno mentorstvo, mladi učesnici pretvaraju svoje ideje u kratke filmove i projekte digitalne umetnosti koji istražuju raznolikost, poverenje i zajednička iskustva. Stefan i Elira sa nestrpljenjem očekuju da prikažu svoje kratke filmove, nastale tokom radionice „Filmmaking for Advocacy“, pred planiranom lokalnom umetničkom publikom 27. marta 2026. godine. Veče će se završiti nastupom uživo, stvarajući svečani prostor u kojem gosti, mladi i članovi lokalne zajednice mogu da se povežu i razmisle o snazi umetnosti u povezivanju zajednica.O inicijativi Youth 4 Inclusion, Equality and Trust (Y4IET)Radionice filmske produkcije u Mitrovicë/Mitrovica, na severu i jugu, deo su regionalne inicijative „Youth 4 Inclusion, Equality and Trust (Y4IET)“, koju podržava Fond Ujedinjenih nacija za izgradnju mira (PBF), a sprovode UNDP, UNFPA, UNESCO i UN Women.Od 2022. godine, inicijativa je na Kosovu direktno uključila više od 2.000 mladih ljudi, od čega su 65% mlade žene, dok je više od 300.000 ljudi dosegnuto indirektno putem društvenih mreža, kulturnih događaja i javnog angažovanja kroz obrazovanje za mir, medijsku pismenost, omladinsko novinarstvo i kreativne inicijative koje osporavaju narative podela i podstiču dijalog.  Širom regiona Zapadnog Balkana, mladi ponovo oblikuju ono što poverenje, jednakost i inkluzija znače u svakodnevnom životu. Njihove priče počinju u učionicama, na gradskim trgovima, u omladinskim centrima i hodnicima opštinskih zgrada – mestima gde promene često deluju sporo. Ipak, tokom poslednje tri godine, ovi prostori su oživljeni inicijativama koje vode mladi, koje su samo u jednom klasteru gradova obuhvatile više od 3.000 vršnjaka, mobilisale 575 vršnjačkih edukatora, obučile više od 500 mladih o pitanjima mira i bezbednosti i uključile više od 150.000 članova zajednice kroz kampanje koje su osmislili i sproveli mladi volonteri.Napisano u saradnji sa UNDP Y4IET timom i menadžerom projekta Ardianom Latifajem.