Izjava: Visokog komesara Filipa Grandija povodom Svetskog dana izbeglica 2025.

Rekordan broj muškaraca, žena i dece – više od 122 miliona ljudi širom sveta – proterano je iz svojih domova, a njihova mogućnost da pronađu sigurnost i podršku ugrožena je kao nikada ranije.

Potpuni neuspeh u okončanju sukoba – od Sudana do Ukrajine, od Demokratske Republike Kongo do Gaze – nastavlja da stvara neizrecivu ljudsku patnju. Ipak, nevini ljudi koji beže da bi spasili svoje živote dok oko njih lete meci i padaju rakete, nepravedno su stigmatizovani, što im dodatno otežava da pobegnu od opasnosti i pronađu mesto za oporavak i novi početak.

Da stvar bude gora, brutalna smanjenja humanitarne pomoći guše podršku i ugrožavaju živote miliona ljudi kojima je pomoć očajnički potrebna.

U ovom ključnom trenutku, od suštinskog je značaja da ponovo potvrdimo svoju solidarnost sa prisilno raseljenim osobama – ne samo rečima, već hitnim delovanjem. Srećom, ne nedostaje primera koji nas mogu inspirisati: zemlje na ivici ratnih zona koje i dalje prihvataju i pružaju utočište izbeglicama; lokalne zajednice koje otvaraju svoje domove, radna mesta i srca za raseljene ljude; i bezbrojni pojedinačni činovi dobrote i saosećanja koji otkrivaju našu zajedničku humanost.

U mnogim slučajevima, ova podrška dolazi od ljudi sa vrlo malo resursa i u sredinama koje se suočavaju sa velikim ekonomskim izazovima. Od bogatijih država, preko razvojnih banaka, do preduzeća i mnogih drugih – svi možemo i moramo da podržimo ove zemlje i zajednice tako što ćemo podeliti odgovornost za zaštitu izbeglica. Takvi činovi solidarnosti omogućili bi da se ova velikodušnost nastavi.

Čak i u ovim burnim vremenima, postoje trenuci duboke nade. Ove godine, Svetski dan izbeglica obeležavam u Siriji, gde se, nakon 14 godina krize i očaja, već dva miliona ljudi odlučilo da se vrati svojim domovima i zajednicama od pada Asadovog režima u decembru prošle godine. U regionu koji je pretrpeo toliko nasilja – i koji i dalje pati – pruža nam se prilika da pomognemo Sirijcima da postignu stabilnost i prosperitet. Ne smemo dozvoliti da ta prilika prođe.

Danas sam se susreo sa sirijskim porodicama koje su se vratile nakon više od decenije provedenih u izbeglištvu. Njihova duboka radost što su ponovo među poznatim licima i u poznatom okruženju – uprkos brojnim izazovima – snažan je podsetnik na čežnju koju izbeglice osećaju za svojim domom.

Takvi trenuci mogu postojati samo zahvaljujući solidarnosti: solidarnosti koju pokazuju zemlje u susedstvu Sirije, koje pružaju utočište ljudima dok ne osete da je bezbedno da se vrate; solidarnosti sirijskih zajednica koje dočekuju svoje sunarodnike nakon dugog i bolnog odsustva; i solidarnosti mojih kolega iz UNHCR-a i njihovih lokalnih i međunarodnih partnera, koji su ovde da podrže porodice koje se vraćaju i koji će ostati uz njih dok ponovo grade svoje domove i živote.

Sada više nego ikada, moramo stati uz izbeglice kako bismo održali njihovu nadu u bolju budućnost. Na ovaj Svetski dan izbeglica – i svakog dana – vlade, institucije, kompanije i pojedinci mogu pokazati da pomažući onima koji su se našli u besmislenim sukobima, svi zajedno koračamo ka većoj stabilnosti, humanosti i pravdi. Ako to učinimo, mogu vam obećati da će izbeglice uložiti svu svoju hrabrost, duh i spremnost u stvaranje boljeg i svetlijeg sutra.