Mlečni proizvodi, lekovito bilje i rukotvorine: Seoske žene u poljoprivredi i šire.

Upoznajte Lumnije, rođenu 1970. godine u selu Uče, koja sada živi u selo Mojstir. Veći deo svog života provela je okružena stočarstvom. Nakon što je odgajila svoju decu, razmišljala je o odustajanju od bavljenja stočarstvom—ali ljubav prema ovom poslu ju je zadržala.

„U početku sam želela samo dve krave da me drže zauzetom. Zatim sam dodala još nekoliko, i pre nego što sam shvatila, imala sam mali mlečni biznis,“ kaže kroz smeh.

Danas, Lumnije vodi farmu sa 17 krava, proizvodeći mleko i sir koji snabdevaju lokalne restorane i veleprodajne kupce. Tokom leta, ona i njena porodica vode stoku u planinske predele, gde svež vazduh i bogate pašnjaci poboljšavaju kvalitet mleka. Uz pomoć supruga u težim poslovima, ona se fokusira na održavanje najviših standarda u mlekarstvu.

Kroz obuke FAO-a i UN Women, Lumnije je ostvarila kontakte sa drugim ženama u poljoprivredi, shvativši da mnoge od njih dele slične izazove. „Ohrabrujuće je znati da nisam sama u ovome,“ kaže ona. „Učimo jedna od druge, bilo da je reč o poljoprivredi, poslovanju ili jednostavno međusobnoj podršci.“

Lumnije trenutno planira da malo proširi svoj posao, a za to joj je potreban objekat za skladištenje stočne hrane. Nada se da će, uz stečeno znanje i potencijalnu podršku kroz grantove, uspeti da ostvari ovaj cilj.

Put od preživljavanja do održivog zanatstva

Šeribane, rođena 1968. godine u Vrelo, Istok, započela je svoj put sakupljanjem divljeg bilja i lekovitih biljaka—u početku iz nužde, a kasnije iz strasti. Ono što je prvobitno bilo način da obezbedi hranu za svoju porodicu, vremenom se pretvorilo u specijalizovanu veštinu.

Pretrpela sam moždani udar pre mnogo godina, a moj lekar mi je savetovao da ostanem aktivna. Šetnja po planinama, sakupljanje lekovitog bilja i izrada makramea postali su moja terapija,“ objašnjava ona.

Vremenom je usavršila umetnost sakupljanja i sušenja bilja, uključujući:

• Jagorčevinu (Primula veris) – bere se rano u proleće
• Zovu (Sambucus nigra)
• Lipu (Tilia spp.)
• Kantarion (Hypericum perforatum)
• Rastavić (Equisetum arvense)
• Listove divlje maline (Rubus idaeus)
• Šipurak (Rosa canina)
• Klekov plod (Juniperus communis)
• Divlje pečurke

„Sve su ovo traženi proizvodi koje otkupljuje kompanija koja ih distribuira u EU,“ kaže ona. „Od sakupljanja i sušenja lekovitog bilja može se pristojno živeti.“

Ove godine eksperimentiše sa sirćetom od divljih jabuka, nadajući se da će proširiti proizvodnju i na druge prirodne prehrambene proizvode.

Znanje i zajednica kao pokretači osnaživanja

Zahvaljujući obukama FAO-a i UN Women, Šeribane sada razume poslovnu stranu svog rada—kako da izračuna troškove, planira buduće investicije i pronađe izvore finansiranja. „Najveći izazov je pravilno sušenje bilja,“ kaže ona. „Sada tačno znam kakvu opremu mi je potrebna i nadam se podršci za nabavku industrijskog sušara.“

I Lumnije i Šeribane su kroz inicijativu FAO-a i UN Women pronašle ne samo nove veštine, već i mrežu žena sa sličnim interesima. Bilo da se bave mlekarstvom, biljnim proizvodima ili ručnim radom, one dokazuju da žene u ruralnim sredinama mogu biti preduzetnice, inovatorke i pokretačice promena.

„Nije sve u ekonomiji,“ kaže Lumnije. „Radi se o osećaju sposobnosti, nezavisnosti i ponosa na ono što radimo.“

A u srcu ovog kraja, njihove priče o istrajnosti i dalje inspirišu.

Lumnije Musaj i Šeribane Rexhaj Blakaj, obe iz opštine Istok, pretvorile su svoju strast u održiv izvor prihoda—jedna kroz mlekarstvo, druga kroz sakupljanje lekovitog bilja i zanatsku proizvodnju. Uz podršku FAO-a i UN Women, kroz projekat Promovisanje osnaživanja ruralnih žena, sada šire svoje mogućnosti i veštine.

Projekat Promovisanje osnaživanja ruralnih žena finansira Austrijska agencija za razvoj (ADA) sredstvima Austrijske razvojne saradnje.