Veze Koje Nas Drže Zajedno

“Mi smo ponosna grupa žena. Ponosne smo što, uprkos svemu, širimo dobrotu i ljubav svuda oko nas. Nikada nismo odustajale i našle smo snage da savladamo sve prepreke. Tokom pandemije koristile smo naše veštine šivenja da proizvodimo maske i distribuiramo ih školama i ljudima uopšte. Izašle smo i poklanjale ih besplatno svakom prolazniku. To je ljubav".

To su reči kojima nas pozdravlja Mire Salihu, sekretar Udruženja invalida, žrtava i nestalih na Kosovu  (”Lidhja e Invalideve, viktimave dhe te zhdukurve ne Kosove”) u Kosovu Polju. Njen entuzijazam je neodoljiv i kada govori to je od srca.

Pridružujemo se njoj i nekolicini žena u maloj prostoriji pored radionice gde se svakodnevno sastaju da šiju, vezu i prave druge rukotvorine. Udruženje ima više od 500 članova i okuplja ne samo članove porodica ubijenih ili nestalih 1999. godine, već su im se pridružile i žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.

Sa ovim velikim brojevima svaka podrška je dobrodošla. Dame su presrećne da me odmah obaveste da smo i mi u tome učestvovali. Zahvaljujući projektu „Suočavanje sa nasleđem sukoba na Kosovu“ finansiranom od strane Britanaca, UNDP je podržao udruženje sa svim neophodnim alatima i opremom potrebnim da frizerski salon, koji ćemo kasnije posetiti, nesmetano funkcioniše.

Nakon pozdrava po sali, raspitujući se za zdravlje i porodicu svih, Sanije Aziri prva govori. Ona ne može dovoljno da zahvali i osnivaču udruženja gospodinu Mustafi Prenku i sekretarici Mire na njihovoj posvećenosti i neumornom radu: „Mislimo da čak zanemaruju svoje porodice da bi bili ovde zbog nas. Pružiti ruku pomoći, rame za plakanje, uho za slušanje nije lako; svi imamo priču da ispričamo i često je pričamo jedni drugima. Ovo je način na koji se nosimo i lečimo. Biti ovde zajedno, raditi zajedno, odmara nam um od briga i pomaže nam da izdržavamo naše porodice.”

Arlinda Murtezi dolazi iz egipatske zajednice i majka je petoro dece. Njene veštine šivenja su jedino sredstvo za izdržavanje porodice, ali se ne žali: „Ja sam glava porodice i jedini hranilac. Nadam se da će moja deca jednog dana uskoro naći posao i da će moći da pomognu. Do tada, imam mašinu za šivenje i imam svoje prijatelje!“

Pozdravljamo se i krećemo ka sledećoj stanici. Frizerski salon izgleda mali dok se približavamo, ali shvatamo da je strateški lociran u prizemlju novog kompleksa zgrada.

Fatime Drejta, i sama članica udruženja i sertifikovana frizerka, trenutno obučava šest članova. Nadaju se da će steći dovoljno iskustva za samostalan rad i da će im ovaj poziv biti način da izdržavaju svoje porodice. Međutim, vremena su teška. Vlora Mirena, jedna od polaznica obuke, objašnjava: „Pandemija je sve zatvorila. Ljudi se bave samo osnovnim potrebama. Za neke je čak i jednostavna frizura postala luksuz, a kamoli bilo koji drugi tretman za kosu ili šminkanje. Nema svadbi i zabava, što znači veoma ograničen broj klijenata. Ali mi se ne žalimo. Ovo nam daje više vremena da učimo, da vežbamo i da postanemo još bolji u onome što radimo. Eksperimentišemo jedni na drugima, tako da uvek imamo lepu frizuru da pokažemo. Nadamo se da ćemo sa smanjenjem ograničenja oko pandemije moći da počnemo da radimo punom parom“, kaže Vlora pokušavajući da se nasmeje u svojoj zabrinutosti.

Naše posete se privode kraju. Iza sebe ostavljamo grupu snažnih žena koje su prošle kroz najteže vremenske periode i velike gubitke članova porodice, sa shvatanjem da su više od posla, angažmana, finansijske dobiti, tu za prijateljstvo, za moralnu, psihološku, naglašenu podršku. Jedan za drugog. Oni su preživeli. Na više načina.

Projekat Suočavanje sa nasleđem sukoba podržava sve zajednice koje imaju nestale članove porodice u rešavanju postojećih pitanja nasleđa sukoba i u izgradnji održivog pomirenja na Kosovu.