Prema Čistoj Energiji, Korak po Korak

Sunce obezbeđuje više nego dovoljno energije da zadovolji potrebe za energijom u celom svetu. U stvari, energija sunca i vetra mogla bi da obezbedi globalnu potražnju za energijom 100 puta više! Dok je do sada upotreba solarne energije bila prilično ograničena na Kosovu, polako vidimo pozitivan napredak u iskorišćavanju ovog velikog potencijala. Hitnost da se krene ka razvoju sa niskim emisijama ugljenika - i na kraju, neutralnosti ugljenika - zajedno sa dramatično smanjenom cenom tehnologije čini solarnu energiju privlačnim izvorom energije, u stvari postaje najjeftinije rešenje u mnogim slučajevima.

Proizvodnja energije je najveći doprinos klimatskim promenama. Upotreba fosilnih goriva - u slučaju Kosova, sagorevanje lignita, takođe značajno utiče na kvalitet vazduha koji udišemo - utičući na naše zdravlje, blagostanje i sredstva za život. Prelazak sa uglja na čistije izvore energije poboljšaće kvalitet vazduha i gradove učiniti zdravijim i pogodnijim za život. Borba protiv klimatskih promena je ključna za održivu budućnost. To je jedan od naših ključnih prioriteta za nas kao UNDP. Prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju je jedini način na koji svet može efikasno da se bori protiv klimatskih promena. Solarna energija i energija vetra plus skladištenje energije će u isto vreme dugoročno smanjiti troškove energije.

Projekat UNDP „Podrška održivom Prizrenu – Pokretanje urbanih NAMA (nacionalno odgovarajućih akcija ublažavanja)“ je bio pionirski projekat na Kosovu u jačanju klimatskih akcija na lokalnom nivou. Projekat je finansirala Austrijska razvojna agencija (ADA) uz sufinansiranje od strane Opštine Prizren i UNDP. Podržan je razvoj međusektorskog investicionog plana za smanjenje emisija gasova staklene bašte (GHG) kroz participativni pristup - na osnovu sprovedenog inventara GHG. Uspostavljanjem Zelenog centra za rast omogućena su javno-privatna partnerstva. Jedna od pilot aktivnosti uključivala je instalaciju solarnog fotonaponskog (PV) sistema na vrhu zgrade Opštine Prizren. Procenjuje se da će solarni paneli proizvoditi oko 30% energije koja je potrebna zgradi Opštine.

Faton Čitaku, inženjer obnovljive energije, koji radi sa lokalnom solarnom fabrikom „Jaha“, govori nam o važnosti ovog poduhvata: „Otprilike 97% kosovskih potreba za električnom energijom obezbeđuju dve elektrane - Kosovo A i Kosovo B, koje koriste ugalj kao gorivo. Nedavno su izvršena velika ulaganja u filtere kako bi se smanjile štetne materije koje se oslobađaju iz procesa sagorevanja uglja, Kosovo još uvek ima značajno zagađenje od ove dve elektrane. Nažalost, do poslednjih godina, bila je ograničena pažnja na uticaje na životnu sredinu i druge uticaje."

Solarni paneli proizvode električnu energiju pretvarajući kontinuirani tok energije sunca u električnu energiju. Tako jednostavno! Međutim, ovaj proces zahteva investicije i Kosovo je u dobroj poziciji da postane održivo u ovoj oblasti. Gospodin Čitaku to potvrđuje:

Potencijal Kosova za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, tačnije iz fotonaponskih sistema, je značajan i veoma važan u zaštiti životne sredine. Geografska lokacija Kosova se smatra relativno dobrom za implementaciju fotonaponskih sistema - što će ih učiniti veoma profitabilnim. Kosovo ima više od 270 sunčanih dana godišnje. Kosovo je u veoma povoljnoj poziciji da nastavi da koristi svoj potencijal solarne energije.

Umesto da gledate na solarnu energiju kao na kupovinu koja ima cenu, solarni paneli se mogu posmatrati kao investicija. To takođe zahteva međunarodno znanje i iskustvo. Majkl (Michael) Gold, generalni direktor firme „Crimson Capital“, istražio je potencijale solarnog energetskog sistema na Kosovu:

„Kosovo većinu svoje električne energije dobija iz elektrana na ugalj Kosovo A i B. Čak i sa ovim elektranama, Kosovo nema dovoljno energije da zadovolji potrebe svojih ljudi i preduzeća. U isto vreme, Kosovo se obavezalo da poveća procenat svoje energije iz zelenih, održivih izvora kao što su fotonaponski paneli, vetar i biomasa, prema Ugovoru o energetskoj povelji. Do nedavno, na Kosovu je bio veoma ograničen broj instaliranih solarnih sistema, ali to sada počinje da se menja.” rekao je gospodin Gold.

On smatra da i javni i privatni akteri, kao i domaćinstva, moraju da budu svesniji mogućnosti i ekonomskih koristi od instaliranja fotonaponskih sistema. Potrebna je koordinacija između domaćinstava, preduzeća i nezavisnih proizvođača energije (IPP) koji instaliraju solarne panele, kao i lokalnih energetskih i finansijskih konsultanata i finansijskih institucija kako bi se ubrzalo usvajanje novih fotonaponskih sistema. "Znanje je moć."

G. Gold nam je rekao da za solarne IPP, Regulatorna kancelarija za energiju (ERO) treba da završi novu proceduru za odobravanje novih IPP. Potrebno je da odredi cenu električne energije po kojoj jedan IPP može da prodaje svoju solarnu energiju. „ERO trenutno razvija, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), novu aukcijsku proceduru za postizanje ovog cilja. Za preduzeća, javne zgrade i domaćinstva koja prvenstveno sama troše solarnu energiju koju bi proizveli i ne prenose nikakvu energiju u električnu mrežu, sada mogu da instaliraju solarne panele. U slučaju da žele da prenesu višak električne energije nazad u mrežu kako bi smanjili svoje troškove energije, bilo bi od pomoći za ERO da poveća veličinu projekata koji se kvalifikuju za ono što se zove neto merenje, gde korisnik dobija kompenzaciju za višak proizvedene solarne električne energije koju prenese nazad u električnu mrežu. Trenutni limit je 100 kW. Preporučljivo je da se ova snaga poveća na najmanje 400-500 kW”, rekao je Gold.

Prema g. Goldu, ekonomski rast zahteva dostupnost dovoljne količine energije. Povećanje solarnih instalacija stvoriće kvalitetna radna mesta za proizvođače solarnih panela, instalatere i osoblje za održavanje. „Pored toga, podržaće i druge sektore, kao što je metaloprerađivačka industrija za metalne potporne konstrukcije, cevovode, itd. Sve u svemu, povećanje upotrebe solarne energije će stvoriti novu prodaju i nova radna mesta, dok će ekonomija i Kosovo u celini ozelenjavati, uz smanjenje troškova energije za preduzeća i domaćinstva koja instaliraju solarnu energiju“, rekao je on.

USAID je, preko svog Projekta energetske sigurnosti snabdevanja Kosova (KESS), izvršio sveobuhvatnu analizu trenutnog solarnog sektora na Kosovu i njegovog potencijala za budućnost, i dao je preporuke regulatornom okviru za ubrzanje daljeg usvajanja solarne energije. Važan nalaz studije je da je postavljanje solarnih panela pristupačno i isplativo za mnoga domaćinstva i preduzeća, te da po sadašnjim cenama i uslovima sada često finansiraju lokalne banke i mikrofinansijske institucije.

UNDP NA KOSOVU PRETVARA REČI U DELA – PRELAZAK NA SOLARNU ENERGIJU 

Kao UNDP, odlučni smo da smanjimo sopstveni karbonski otisak - i kao organizacija već smo napravili dobar napredak u tome da UNDP postane „zeleniji“. UNDP na Kosovu je pažljivo pratio potrošnju energije i emisije ugljenika tokom proteklih godina i aktivno je tražio rešenja za smanjenje naših emisija.

UNDP na Kosovu je ponosan što je među 20 kancelarija UNDP širom sveta, od skoro 170 širom sveta, koje su instalirale solarne panele kako bi smanjile naš ugljenični otisak.

Instalacija fotonaponskog sistema od 27 kWp povezanog na mrežu je upravo završena. Očekuje se da će obezbediti oko 24% ukupne potražnje za električnom energijom Kuće UN u Prištini u kojoj se nalazi nekoliko subjekata UN. Sistem će nam omogućiti da smanjimo našu emisiju CO2 za približno 36 tona godišnje (što znači 22% smanjenje emisije CO2), efektivno smanjujući ugljenični otisak UNDP na Kosovu i opterećenje životne sredine. Kancelarija će takođe manje zavisiti od kosovske mreže za snabdevanje električnom energijom i imaće smanjene račune za struju. Ova investicija je omogućena zahvaljujući podršci koju je dobio tim UNDP za rešenja za zelenu energiju. 

Radujemo se daljem ozelenjavanju snabdevanja Kosova energijom u narednih nekoliko godina!