Strast Prema Promenama – Mladi Socijalni Radnici na Kosovu su Predvodnici

Otkako se seća, bio je saosećajan prema ugroženim osobama, posebno deci. Čim je diplomirao na Filozofskom fakultetu - odsek za socijalni rad na Univerzitetu u Prištini, Tahir je počeo da radi kao volonter, što je iskustvo koje mu je pokazalo kako se ranjiva deca snalaze u svakodnevnom životu. Iako nagrađivan, ponekad se borio da se nosi sa emocionalnim stresom zbog posla. Ali, upornošću i sa istinskom vizijom da napravi razliku, on je istrajao i nastavio da radi i podržava ranjivu decu, a to ga je zauzvrat učinilo sposobnim da razume transformacionu moć slušanja, voljenja i vrednosti. I tako je za Tahira komunikacija bila ključna!

„Ovom delu zajednice je potrebna pažnja, a ja sam morao da uradim svoj deo!“

Odmah nakon diplomiranja, s obzirom na to da je njegova specijalnost bila u vrlo specifičnoj oblasti, bio je skeptičan u pogledu mogućnosti zaposlenja. Ipak, njegova ambicija da pronađe posao koji bi mu omogućio da doprinese društvu održavala je njegove nade. Nakon nekoliko pokušaja, naišao je na oglas koji je objavio UNDP i odlučio je da se prijavi. Projekat „Odgovor na hitne slučajeve COVID-19 i podrška ranom oporavku“ tražio je 40 volontera UN za rad u centrima za socijalni rad širom Kosova. Cilj projekta je bio da se pomogne najugroženijima kroz unapređenje socio-ekonomskih sistema podrške, uključujući pružanje socijalnih usluga i poboljšanje pristupa ravnopravnoj, kvalitativnoj, integrisanoj socijalnoj zaštiti za najugroženije grupe, uključujući žene i devojčice. „Danas, zahvaljujući ovom projektu, mogu da radim ono što sam voleo da radim od detinjstva“, kaže Tahir.

Nakon nekoliko meseci na poslu, Tahir je oduševljen i uzbuđen zbog mogućnosti promene koju sa svojim kolegama u centru može da donese. Ovo uključuje njegovo učešće u 6 slučajeva u kojima je podržao pomirenje i obnovu poverenja u porodicama, 8 slučajeva sa decom koja su ostavljena na ulici, 1 slučaj sa detetom bez roditeljskog staranja, 2 procedure usvajanja dece i puno savetovanja sa porodice koje su tražile pomoć kako da reše različite porodične probleme.

„Tahir je vredan, energičan, strastven i ambiciozan. Uneo je toliko energije i profesionalizma u posao koji radi sa nama, da bih ga lako uporedio sa ostalim članovima osoblja koji imaju profesionalno iskustvo” – primećuje Derviš Tahir, direktor Centra za socijalni rad u Đakovici.

Što se tiče njegovih ambicija u vezi sa karijerom, Tahir smatra da će nastaviti sa ovim poslom. Ako njega pitate, on to ne bi menjao ni za šta na svetu, jer zna kakav uticaj ima njegov rad i zna da je to ono čemu teži. Čak i kada ga pitaju o teškim slučajevima sa kojima se svakodnevno suočava, Tahir kaže: „Slučajevi se razlikuju. Imao sam slučajeve dece napuštene od svojih porodica, dece čiji su staratelji bili stare bake i deke kojima je i samima potrebno izdržavanje i uz to se bore da brinu o deci, i slučajeve dece sa ulice koja ne žele da idu kući zbog kućne nebrige i zlostavljanja - ovi slučajevi su se značajno povećali tokom pandemije. Od ove dece čujete toliko različitih priča, to ponekad psihički utiče na vas i stvara vam probleme u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Ali, dobro je to što sam sada naučio da bolje upravljam svojim poslom i privatnim životom i mentalnim zdravljem, pa mogu da idem u teretanu, da se družim sa prijateljima, pohađam kurseve - da živim život, zaista. Posle nekog vremena rada sa decom, vidim napredak - srećnija su, rastu, puna su ljubavi! Ovo mi daje toliko radosti! Nastavljam da održavam kontakt sa njima, kako bi oni shvatili da je ljudima stalo do njih, da MENI JE STALO, i VREDNO RADIM da ih podržim da žive bolje“.

Tahir priča o jednom posebno teškom slučaju. Ovo je uključivalo 8-godišnjeg dečaka iz romske zajednice. Kada smo prvi put stupili u kontakt sa njim, bio je očigledno zanemaren, neuhranjen, gladan, bos i veoma agresivan kao posledica nasilja koje je doživeo u svojoj porodici. Roditelji su mu se razveli, majka ga nije htela pošto se preudala, otac mu je bio nezaposlen i živeo u veoma lošim uslovima i bilo im je zaista teško da ga ubede da pristane na život u hraniteljskoj porodici. „Ovo je bio slučaj koji me je naterao da shvatim da je komunikacija, naklonost, empatija ono što je potrebno ovoj deci. To je bio slučaj koji me je dirnuo do srži i takođe me je naterao da shvatim da ovaj dečak nije jedini, ima mnogo ugrožene dece i potrebna im je najosnovnija nega, hrana, odeća, krov nad glavom, a povrh ih treba voleti i brinuti o njima”. Tahir je pričao kako su se dobrobit, stav i mentalno zdravlje dečaka drastično promenili. „Čak i danas idem i proveravam ga da vidim kako je. Imao sam izuzetno iskustvo sa njim i kroz to iskustvo sam pratio i svoj napredak i shvatio sam koliko je važan moj rad i rad našeg centra” – rekao je Tahir.

Angažovanje 40 volontera UN koji rade u svim centrima za socijalni rad (CSR) širom Kosova nastavlja da pruža trenutno povećanje kadrovskih kapaciteta i inovativnu energiju za centre, dok istovremeno pruža profesionalno iskustvo mladim socijalnim radnicima.

Ova aktivnost je deo projekta Odgovor na hitne slučajeve COVID-19 i podrška ranom oporavku, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP na Kosovu.