Jedno od Svetskih Žarišta: Kako se Mladi Ambasador Klime Bori Protiv Klimatskih Promena na Zapadnom Balkanu

Fjolle Caka, 31, ambasador klime za 2021. godinu Globalne omladinske

klimatske mreže Grupe Svetske banke i urbanista u UN-Habitat, ima za

cilj podizanje svesti o klimatskim promenama na Kosovu. U ovom

gostujućem blogu ona govori o tome zašto su klimatske promene važne

za Kosovo i šta ona čini kako bi se tome suprotstavila. Fjolle je

magistrirala arhitekturu na Univerzitetu u Prištini, magistrirala je održivo

urbano planiranje na Univerzitetu George Vashington u Vašingtonu i

kandidat je doktorature na Univerzitetu jugoistočne Evrope u Severnoj

Makedoniji.

Jednog hladnog novembarskog dana, dok sam predavala o ozbiljnosti globalnog zagrevanja na času izurbanog planiranja na privatnom univerzitetu na Kosovu, jedan od mojih studenata je u šali rekao: „Kakvo globalno zagrevanje? Mi se ovde se smrzavamo!” Drugi studenti su se nasmejali, a i ja sa njima,ali sam se ubrzo vratila sebi, objašnjavajući kako klimatske promene nisu povezane samo sa toplijim danima. Klimatske promene označavaju dugoročnu promenu uobičajene klime - u zavisnosti odkon teksta, ovo može doneti oba ekstrema, i toplije i hladnije vreme. Taj student nije bio prva osoba koja me je izazivala o klimatskim promenama. Ne veruju svi ljudi u ono što ne mogu direktno videte ili na stvari koje na njih ne utiču direktno.

Dve godine pre tog dana, pohađala sam prvi sveobuhvatni kurs o nauci o klimatskim promenama dok sam magistrirala u SAD. U prve dve nedelje, otprilike jedna trećina mojih drugara iz razreda je prestala da dolazi, i očigledno sam pogrešila u skoro svemu što sam rekla. Teška tema, strog profesor, ali sam ipak odlučila da ne odustanem od kursa. Na kraju krajeva, kako bih se ikada mogla nadati da ću se baviti upravljanjem i politikom klimatskih promena bez odgovarajućeg razumevanja šta su klimatske promene zaista, zašto se dešavaju i kako izgledaju? Da li bismo se suočili sa svetom u plamenu ili nekim budućim ledenim dobom? Ukratko, stroga profesorka, dr. Rachael Jonassen, postala je moj životni mentor, koji me nastavlja voditi, kako akademski tako i profesionalno. Doktor Jonassen me je takođe naučila kako da razlikujem istinu od fikcije, kako da odvojim naučne dokaze od neosnovanog zastrašivanja ili otvorenog poricanja. Podržavajući 97% naučne zajednice, jasno mi je da se klimatske promene DEŠAVAJU, i da su uglavnom uzrokovane ljudskim aktivnostima. Međutim, prema nedavnom značajnom izveštaju Ujedinjenih nacija, klimatske promene ne samo da se događaju - one se odvijaju brže nego što se ranije mislilo. Ako nastavimo sa uobičajenim stvarima, suočićemo se sa sve ozbiljnijim uticajima svuda!

Jedno od žarišta klimatskih promena: Zapadni Balkan

Današnja globalna klima se razlikuje od one od pre nekoliko stotina i hiljada godina. Doživljavamo toplije vreme i ekstremnije događaje. Došlo je do nepovratnih promena u okeanima, ledenim pločama i globalnom nivou mora! Zapadni Balkan se smatra jednim od svetskih žarišta klimatskih promena, koji doživljava sve veće ekstremne vremenske prilike i klimatske događaje. Ekstremne suše, poplave i požari izazvali su visoke ekonomske troškove i pokazuju da ljudi i institucije nisu dovoljno pripremljeni. Na primer, Kosovo doživljava sve veće temperature i toplotne talase od 1960 -ih, obilne kiše praćene poplavama od 1980 -ih i šumske požare od 2000 -ih. Suše su zabeležene 1993., 2000., 2007., 2009. i 2012. godine.

Možemo se prisetiti poplava u januaru 2021. uzrokovanih obilnim padavinama i povećanim otapanjem snega usled naglog povećanja temperature. Mnogi putevi pored reke su poplavljeni, mostovi uništeni, snabdevanje vodom prekinuto (u Prištini, Glogovcu, Obiliću). Ljudi su morali biti evakuisani u Kosovom Polju, Gnjilanu, Mališevu i drugim mestima. Nedavni požari u julu i avgustu 2021. godine imali su oko 473 aktivna izvora u regionima Peći, Prizrena, Gnjilana i Mitrovici! Takvi požari dodatno iscrpljuju naše šume - najvažniji resurs Kosova za smanjenje ugljen -dioksida, a time i za borbu protiv klimatskih promena. Oni smanjuju biodiverzitet i utiču na život. Ili se podsetimo suše u julu 2017. godine, koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju, posebno žitarice (za 20-30%) i kukuruz (za 60%). Procenjenih 13 miliona evra štete nije bilo pokriveno izdvojenim fondom od 500.000 evra za nadoknadu štete u poljoprivredi, ostavljajući mnoge poljoprivrednike siromašnima. Ili isušivanje naših vodnih resursa, posebno tokom leta, što podseća one od nas koji smo imali sreće da imamo dodatno skladište vode zašto i dalje držimo rezerve vode kod kuće. Ili smanjeni broj snežnih dana, terajući nas ponekad da zaboravimo kako je imati sneg na ovogodišnju noć.

Neki od nas na Kosovu možda ne vide ništa loše u ovim promenjenim klimatskim uslovima. Neki bi čak mogli reći da toplije vreme pogoduje poslu - na primer mladić koji je osnovao najveći voćnjak borovnica na Kosovu. Ali promene u klimi drugih zemalja i dalje mogu da izazovu poremećaje za nas ovde na Kosovu, na primer, kada je toplo proleće 2018. dovelo do ranije sezone berbe borovnica širom Evrope - primarne izvozne lokacije kosovskih borovnica - zbog čega se naš mladi poljoprivrednik borovnica suočio sa padom cene, smanjenom profitabilnošću i pretnjama po njegovo poslovanje i sredstva za život. Prema ajnovijem iveštaju IPCC -a o proceni fizičko-naučne osnove klimatskih promena, očekuje se da će se region Zapadnog Balkana suočiti sa povećanjem temperatura i promenama padavina, što će dovesti do produženih perioda suše, povećane erozije tla, šumskih požara i rizika od poplava. Očekuje se da će temperature u planinskim područjima porasti više od svetskog proseka, smanjujući dane snežnog pokrivača i ovećavajući prolećne poplave. Postoji povećan rizik od nestašice vode i konkurencije između različitih korisnika vode (poljoprivreda, industrija, turizam, domaćinstva), posebno tokom leta. Potražnja za energijom će se povećati, na primer radi omogućavanja klimatizacije ili hlađenja, praćene s tim povezanim emisijama (koje su u 2019. već činile oko 86% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte na Kosovu) i zagađivačima atmosfere (koji su već visoki u celom regionu). Srodni klimatski uticaji ozbiljno će uticati na kopnene ekosisteme i distribuciju vrsta, kopneni ciklus ugljenika, sisteme proizvodnje hrane, poljoprivredu, infrastrukturu i sveukupno zdravlje i blagostanje-uzrokujući značajne gubitke staništa, ljudi i privrede.

Još ima vremena izbeći lavini...

Ali dok nas ova „lavina“stiže, još ima vremena za akciju i smanjenje njenih uticaja. Način na koji proizvodimo hranu (intenzivna poljoprivreda zasnovana na hemijskim proizvodima) i konzumiramo je (intenzivna ishrana zasnovana na mesu, egzotična hrana putuje na velike udaljenosti da bi nam došla do tanjira, otpad od hrane), proizvodimo energiju, vodimo fabrike i putujemo (na fosilna goriva), gradimo naše domove i gradove (gubljenje otvorenih i zelenih površina, prostiranje gradova, ne razmišljajući o njihovom životnom ciklusu), čistimo sebe, posuđe, odeću ili dvorišta (trošenje vode ili zagađivanje reka) ili odabir odeće (iz zagađujućih industrija), jasno je promenilo klimu, čineći je najvećim rizikom za sve nas. Dakle, ako smo imali u sebi da promenimo globalnu klimu do ove tačke, sigurno moramo biti sposobni da istražimo alternativne načine za održavanje Kosova - i zemlje - i ograničimo dalje uništavanje.

Svetski napredak u borbi protiv klimatskih promena dovodi do čišćenja vazduha i obnove prirode, a istovremeno i do podržavanja ekonomskog rasta i novih radnih mesta. Moramo takođe iskoristiti zamah za oporavak od pandemije COVID-19 i povećati otpornost na dalje šokove i stresove na način koji čuva naše okruženje za buduće generacije, gradeći bolje i zelenije. Iako su globalne klimatske akcije preduzete u pravcu dekarbonizacije, nismo ni blizu ograničenja globalnog zagrevanja na 1,50C do 2030. Trenutno se nalazimo na 1,10C toplijoj površini površine nego u predindustrijsko doba, a ako nastavimo sa istim trendom emisije, mogli bismo dostići 4,40C do 2100 godine - što će rezultirati katastrofalnim uticajima! Zbog toga je potrebno brzo smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se ograničio efekat zagrevanja, kao i zagađenje vazduha.

Na ovogodišnjoj (26-oj) Konferenciji stranaka Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), zemlje preuzete prema Pariskom sporazumu okupiće se kako bi ubrzale svoje planove smanjenja emisija, podstakle obnovu ekosistema i izgradnju otpornosti, sarađivale sa drugima i mobilizovale finansije - posebno podržavajući zemlje u razvoju. Evropska unija se obavezala da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 60% do 2030. godine, a to se ne može postići bez povećanih klimatskih akcija na Zapadnom Balkanu, uključujući i Kosovo.

Borba protiv klimatskih promena nije usamljena stvar

Ljudi mogu izbeći svoju zabrinutost ignorišući klimatske promene, ili se sporo prilagođavati promenama, ali moramo se probuditi i usvojiti činjenicu da se klima MENJA, a njeni uticaji će direktno uticati na nas - i još važnije na našu decu i unučad!

Iako svako od nas počinje da menja svoje ponašanje ili pokušava da utiče na ponašanje svojih porodica i zajednica, moramo da podstaknemo pojačanu klimatsku akciju i na svom radnom mestu! Na ličnom nivou, to može značiti male promene, poput kraćeg tuširanja ili gašenja svetla pri izlasku iz sobe. To može značiti odabir lokalnih proizvoda u supermarketu ili izbegavanje proizvoda sa prekomernom ambalažom. To može značiti uzgoj više biljaka, hodanje, vožnju biciklom ili korišćenje javnog prevoza. Uticaj na našim radnim mestima može se izvršiti bez obrzira da li radite za državnu instituciju, organizaciju civilnog ruštva, akademsku instituciju ili privatnu kompaniju!

Lično, radeći kao urbanistički/prostorni planer u UN-Habitat Kosovo, pokušala sam da napredujem u pristupu više niskougljeničnih i otpornijih pristupa prostornom planiranju ka održivijem razvoju na Kosovu koji se odnosi na klimu-među njima podržavajući razvoj i primenu plana održive urbane mobilnosti u južnoj Mitrovici, pripremajući smernice urbane mobilnosti za gradove na Kosovu, podržavajući kampanju Dana planete Zemlje na Kosovu i podržavajući kampanju Kosovske klimatske akcije. Predstavila sam svoje doktorsko istraživanje o proceni ljudskih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje klimatskim promenama u odeljenjima za planiranje i urbanizam u kosovskim opštinama, i podržala druge aktivnosti u pravcu mobilizacije institucionalnog i civilnog društva u pravcu razvoja niskih emisija ugljenika i izgradnje otpornosti na klimu.

Ali borba protiv klimatskih promena nije usamljena stvar. Samo moji i vaši postupci to ne mogu zaustaviti. Potrebna je pojačana akcija SVIH, podržana snažnim i vizionarskim vođstvom, planiranjem zasnovanim na činjenicama i dobrim informisanim, inkluzivnim procesima, kao i tehnološkim inovacijama (srećom, imamo toliko bistrih umova). Svakako, možemo smanjiti uticaj klimatskih promena na naše zajednice i ograničiti dalje zagrevanje! Pa, zaskočite, zasučite rukave i pridružite nam se u spasavanju Zemlje!

---------------------------------------------------------------------------------------

Šta radite u borbi protiv klimatskih promena? Tvitujte o tome označavanjem #KosovoClimateAction. Ili zamolite svog poslodavca da se pridruži dobrovoljnim obavezama

ENG: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6

ALB: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6?lang=sq

SRB: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6?lang=sr