Antimikrobna sredstva – uključujući antibiotike, antivirusne, antifungalne i antiparazitske lekove – koriste za lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka
Širom sveta, bakterije, virusi, gljivice i paraziti se menjaju i počinju da ne reaguju na lekove koji se koriste za lečenje infekcija koje ovi izazivaju. Ova antimikrobna rezistencija se javlja prirodno, obično kroz genetske promene. Međutim, prekomerna upotreba i zloupotreba antimikrobnih sredstava ubrzala je razvoj antimikrobne rezistencije (AMR), kao i nedostatak čiste vode i sanitarnih uslova i neadekvatna prevencija i kontrola infekcija. To otežava lečenje infekcija, što povećava rizik od širenja bolesti, teških bolesti i smrti.
Porast patogena otpornih na lekove preti da poništi više od jednog veka rada na zdravstvenom napretku i da potkopa same temelje moderne medicine. Na primer, bakterijske infekcije otporne na antibiotike mogu učiniti da vitalne medicinske procedure poput transplantacije organa, zamene zglobova, nege raka i nege nedonoščadi postanu previše opasne za izvođenje. AMR može uticati na bilo koga, bilo kog uzrasta, u bilo kojoj zemlji.
Antimikrobna rezistencija takođe utiče i na životinje i životnu sredinu. Upotreba antimikrobnih sredstava u zdravlju životinja je vođena velikim i rastućim opterećenjem bolesti životinja, sve većim obimom proizvodnje životinja i nedostatkom ulaganja u veterinarske usluge i zdravlje životinja. Smanjenje neodgovarajuće upotrebe antimikrobnih sredstava kod životinja mora prvo da reši ove osnovne probleme.
Tela UN-a uključena u ovu inicijativu
FAO
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu