Od rođenja, svaki pojedinac ima pravo na identitet!

Identitet pojedinca potvrđuje njegovo postojanje u društvu i prepoznaje njegovu jedinstvenost, dajući pojedincu osećaj pripadnosti," kaže Merita Ahma, službenica za zaštitu u kancelariji UNHCR-a. "Ipak, ovaj fenomen zahteva sistemski institucionalni tretman u vidu uspostavljanja efikasnog sistemskog mehanizma za identifikaciju neregistrovanih osoba pri rođenju ili onih koji se suočavaju sa izazovima u registraciji rođenja i pružanju adekvatnih i pravovremenih rešenja."

Godine 1999, usred nemira sukoba, Škurta Hoti i njena porodica su bili raseljeni u Crnu Goru. Velika porodica Hoti je bila smještena u male sobe kolektivnog smeštaja. Kako su godine prolazile, Škurta je prešla iz detinjstva u odraslost. Udala se i rodila troje dece. Dvoje njene dece je registrovano pri rođenju, ali 2015. godine suočila se sa poteškoćama u registraciji najmlađe ćerke samo sa ličnom kartom za raseljena lica. Zbog stalnih pravnih reformi, bila joj je potrebna važeća lična karta da registruje svoje dete..

Škurta je zatražila pomoć od UNHCR-a i njihovih partnera u Crnoj Gori za podršku putem mobilnog biometrijskog tima sa Kosova koji je izdavao ličnu dokumentaciju za raseljena lica. Uprkos početnoj prepreki nedostatka dovoljno dokaza za registraciju u matičnim knjigama, Škurta je bila uverena kontinuiranom podrškom i naporima UNHCR-a i njihovih partnera, što je na kraju dovelo do njene registracije posle nekoliko godina.

""Nevolja sa dobijanjem dokumenata o građanskom statusu trajala je dugo. Moji roditelji nisu registrovali moje rođenje. Imala sam sreće što sam se srela sa UNHCR-om i advokatima Programa za građanska prava Kosovo (CRPK) koji su svojom pravnom ekspertizom podržali moju borbu za ličnu dokumentaciju. Zahvaljujući njihovim intervencijama, mogla sam se vratiti na Kosovo, iako dokumenti nisu bili finalizirani. Štaviše, uz njihovu marljivu podršku i zvaničnika matičnog registra u opštini Peć, procedura za kasnu registraciju rođenja je finalizovana 2018. godine. Te godine sam dobila svoju prvu ličnu kartu," seća se Škurta.

"Znate, ne možete mnogo toga uraditi bez lične karte. Bila sam očajna jer nisam mogla da koristim bilo kakve usluge kao moji susedi koji su imali lična dokumenta."

Nakon što je Škurta dobila svoju ličnu dokumentaciju, odmah je zatražila podršku za registraciju rođenja svoje osmogodišnje ćerke Elmedine u Podgorici, mestu njenog rođenja. Elmedina je registrovana pet godina kasnije, tek 2023. godine. Nažalost, to je bilo zbog različitih faktora, posebno složenih procedura za naknadnu registraciju. 

"Želela sam da obezbedim svetliju budućnost za svoju ćerku i to je bilo moguće samo ako je imala ličnu dokumentaciju," objašnjava Škurta.

UNHCR u Prištini, zajedno sa svojom pravnom partnerskom organizacijom CRPK, bio je aktivno angažovan od početka u podršci kasnoj registraciji rođenja Škurte i njene dece. Dvoje njene dece, koji su rođeni u Podgorici, registrovano je u matičnu knjigu rođenih i izdate su im izvodi iz matične knjige rođenih po izdavanju lične karte 2018. godine. Međutim, njeno najmlađe dete, Elmedina, nije registrovano pri rođenju u Podgorici i njen izvod iz matične knjige rođenih nije mogao biti izdat na Kosovu. Prikupljanje dokazne dokumentacije, zajedno sa drugim pravnim procedurama, bilo je odloženo zbog nekoliko faktora, uključujući pandemiju. Kada su se uslovi poboljšali, timovi u Podgorici i Prištini su organizovali termine za kasnu registraciju rođenja.

"Kroz neočekivani poziv, suprug i ja smo obavešteni da ćemo putovati u Podgoricu. Nismo mogli da verujemo dok UNHCR vozilo nije stiglo do naše kuće i započeli smo putovanje koje će našoj maloj devojčici pružiti rešenje za njen status 'neregistrovana pri rođenju'," seća se Škurta. "UNHCR, CRPK i Građanski savez su prikupili i podneli sve dokumente u naše ime. Bez njihove podrške, ne bismo znali kako da registrujemo naše dete, koje dokumente da predstavimo ili gde da idemo. Bez njih, bili bismo potpuno izgubljeni."

Zbog angažmana, uključivanja i brze reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, obrađen je zahtev za kasnu registraciju rođenja i izdat je izvod iz matične knjige rođenih za Elmedinu u roku od jednog dana. Nakon registracije u Crnoj Gori, Elmedina je takođe registrovana u Kosovski matični registar, što joj je omogućilo da uspostavi svoj puni pravni identitet.

"Naša saradnja sa pojedincima u riziku od apatridije, vlastima, partnerima i različitim akterima je ključna u rešavanju složenih pojedinačnih zahteva koji imaju različite karakteristike; stoga, različiti putevi ka rešenjima treba da se slede pojedinačno i istovremeno," kaže Mentor Seferi, advokat CRPK-a.

"Nažalost, vlasti još uvek nemaju potpuni pregled, u nedostatku zvaničnih podataka, o broju neregistrovanih pojedinaca na Kosovu. Neregistrovani ljudi su izuzetno ranjivi. Bez odgovarajuće pravne pomoći, ne bi mogli da se snađu u složenim i birokratskim procedurama," kaže Milanka Bazdar, saradnica za trajna rešenja iz kancelarije UNHCR-a glavnog misije.

UNHCR nastavlja da sledi svoju humanitarnu ulogu omogućavajući najranjivijim ljudima da dobiju rešenje za svoj identitet, delujući tako pod svojim mandatom za prevenciju apatridije, kao i u zajedničkoj koordinaciji i saradnji sa različitim operativnim partnerima u postizanju Cilja održivog razvoja 16.9 i specifičnih ciljeva.