Put Sefedina Avdijaja, posvećenog pravnika

Sefedin Avdijaj, stručni saradnik u sudu, nije samo još jedan stručnjak u sektoru pravosuđa—on je jedina slepa osoba na Kosovu koja je položila pravosudni ispit. Njegov put do sudnice oblikovali su istrajnost, prilagođavanje i nepokolebljiva posvećenost dokazivanju da invaliditet nije prepreka za izvrsnost.

Život koji se promenio; Novi put koji se otvorio

Rođen 1981. godine, Sefedin je imao tipično detinjstvo, pohađajući školu kao i svako drugo dete. Međutim, njegov život je doživeo dramatičan preokret kada je izgubio vid, što ga je primoralo da privremeno obustavi svoje akademske ambicije. Gubitak nije bio samo fizički, već i duboko emotivan, i trebalo mu je vremena da povrati samopouzdanje i osećaj svrhe.

„Morao sam da se pomirim sa sobom kada sam izgubio vid“, priseća se on. Tokom tih godina razmišljanja, pronašao je nove načine da se kreće kroz svet—naučio je Brajevo pismo, savladao veštine orijentacije i povratio svoju nezavisnost.

Rešen da nastavi školovanje, upisao je fakultet, suočivši se sa novim izazovima. „Literatura na Brajevom pismu bila je vrlo ograničena“, objašnjava, „pa sam morao biti inovativan.“ Njegovo najvrednije sredstvo postao je diktafon, koji je koristio za snimanje predavanja, prebacivanje audio fajlova na računar i slušanje pravnih tekstova koje su mu čitali članovi porodice i prijatelji.

Godine 2015. diplomirao je pravo, a zatim i magistrirao 2017. godine. Ubrzo je usledilo njegovo najveće dostignuće: polaganje pravosudnog ispita 19. maja 2019. godine. Međutim, čak i nakon ovog velikog uspeha, suočio se s još jednim izazovom—pronalaskom posla.

„Bio sam jedina slepa osoba na Kosovu primljena u Advokatsku komoru, ali su prilike bile retke“, priseća se. Ipak, nije odustao. Godine 2022. zaposlio se kao stručni saradnik u Osnovnom sudu u Đakovici, koji zajedno sa svoje dve isturene jedinice opslužuje grad i 168 okolnih sela.

Danas, svakodnevna rutina Sefedina Avdijaja odražava i efikasnost i sposobnost prilagođavanja. Svakog dana putuje sedam kilometara od svog doma u selu Skivjane do suda, uvek ga do autobuske stanice isprate supruga ili članovi porodice. „Kada se ukrcam u autobus, uvek se nađe neko ko mi pomogne da stignem do ulaza u sud“, kaže on. On je zapamtio raspored nove zgrade suda, koja je otvorena u avgustu 2024. godine i nudi poboljšanu pristupačnost za osobe sa invaliditetom—za razliku od starog objekta.

Njegov radni dan počinje u 8:00 ujutru, ali on stiže 10 minuta ranije kako bi se smestio u svoju kancelariju u prizemlju. „Prvo proverim mejlove—ako ima nešto hitno, odmah odgovaram. U suprotnom, nastavim sa slučajevima koje inače obrađujem.“

U poslednje vreme fokusira se više na krivične predmete, analizirajući pravne odredbe i proveravajući da li su sudske odluke pravilno referisane. „Sada postoji jasan sistem“, objašnjava. „Na osnovu sudskih transkripata, popunjavamo obrasce i proveravamo da li su sve pravne reference tačne. Ako nešto nedostaje, dodajem ili korigujem po potrebi.“

Veliki Napredak: Brajev Displej Uređaj

U avgustu 2024. godine, Sefedinova efikasnost značajno se poboljšala kada je, preko UNDP-a, dobio Brajev displej uređaj. Ovo pomoćno sredstvo je transformisalo njegov način rada, omogućivši mu da sastavlja više pravnih dokumenata uz održavanje visokog kvaliteta.

„Ranije sam se oslanjao isključivo na zvučnu povratnu informaciju“, objašnjava. „Sada mogu da čitam i uređujem sa velikom preciznošću. Moji dokumenti su bez grešaka—bez iskrivljenja, bez propusta. Radim brže i preciznije. Sudije sa kojima radim mi u potpunosti veruju i, ako smem da kažem, mislim da me čak i više cene!“ kaže on uz osmeh.

Za Sefedina, ovo nije samo pitanje brzine; već način da dokaže da su profesionalci sa invaliditetom jednako sposobni kao i njihovi vršnjaci—posebno kada imaju odgovarajuća sredstva.

Van Sudnice: Vizija za Inkluziju

Uprkos svom napretku, Sefedin priznaje da društvo još ima mnogo toga da uradi kako bi poboljšalo uslove za osobe sa invaliditetom. „Potrebni su nam osnovni uslovi da pokažemo svoje veštine,“ naglašava. „Stvari se poboljšavaju, ali proces mora da se ubrza.“

Njegov dugoročni cilj je jasan: „Volim svoj posao, svoju kancelariju, svoje kolege. Želim ovo da radim tokom cele svoje karijere“, kaže. „Kada se penzionišem, želim da postanem advokat i da zastupam klijente na sudu. Želim da dokažem da su osobe sa invaliditetom nezavisni i vredni članovi društva.“

Za sada, njegov fokus ostaje na porodici—supruzi i dvoje male dece. „Najvažnije stvari u životu su porodica i posao. Kada imate oboje, možete da postignete sve.“

Projekat „Podrška pristupu pravdi i unapređenju jezičkih prava na Kosovu“ sprovodi UNDP uz podršku UNMIK-a.