57
Postoji jedan mali grad na Kosovu, ili selo, sa posebnom kulturom i - iznad svega - odvojenim životom od ostatka Kosova. Prikazuje istoriju ali i budućnost, prelepe pejzaže i hrišćanske spomenike.
Ovo malo mesto se nalazi u opštini Lipljan na centralnom Kosovu i zove se Janjevo. To je Kosovo u malom jer njegovi stanovnici uključuju Albance, Hrvate, Rome, Turke, Aškalije, Bošnjake i Srbe i dobro su ga poznavali hrvatski trgovci plastikom 1990-ih, kao i specijalne goveđe kobasice zvane „sudžuk“.
Ulazak u Janjevo daje vam uvid u osamljeni svet. Neke od kuća su poslednjih godina napuštene, tremovi su im zarasli u biljke i korov, stiče se utisak da ljudi napuštaju ovo mesto. Ekonomski uslovi nisu idealni, a potencijali ovog mesta su neiskorišćeni. Spomenici kulture su potencijalni izvor prihoda i mogli bi da pretvore ovo mesto u mesto dolaska turista, donoseći tako ekonomski napredak.
Usred ovog grada je crkva Svetog Nikole iz 13. veka, potpuno prirodna, sređena i uređena. Jedan čovek živi i brine o ovoj Crkvi i katoličkoj zajednici. Don Matej je ceo svoj život proveo oko ove Crkve u koju su utisnuti vekovi života, posebnosti i odanosti katoličkoj veri. Crkva se održava uz pomoć lokalne zajednice.
Prethodnih godina, rehabilitacija ove crkve podržana je kroz projekat „Dijalog među zajednicama kroz inkluzivno očuvanje kulturnog nasleđa“ koji je finansiran od strane EU, a implementirao je UNDP.
„Imamo novi krov i stepenice koje vode do crkvenog zvona. Takođe su urađeni i neki dodatni radovi, uključujući farbanje“, rekao nam je don Matej i podsetio da se u Janjevu teško živi.
Česti nestanci struje i nedostatak vode neki su od njihovih glavnih problema. „Imali smo divnu tradiciju da organizujemo jahanje u našem malom gradu. Dovodili smo ljude ovde, ali zbog nestašice vode nismo mogli da nastavimo“, objašnjava don Matej.
U razgovoru sa njim naišao je meštanin Muharem Gaši da zatraži pomoć i da se zahvali don Mateju na novoj odeći. Muharem nam je rekao da je siromašan, ali mu je don Matej rekao: „Ko ima volju, ne može biti siromašan!“ Muharem je otišao raspoložen posle razgovora sa njim.
Za don Mateja je negovanje istorijskog spomenika čast, sveta misija kojoj je posvećen. Ništa mu nije teško: „Crkva Sv. Nikole datira iz 13. veka, ali je u potpunosti završena 1856. godine. Imamo naš ključni događaj u godini: proslavu Svetog Nikole 6. decembra, kada se ovde okuplja čitava zajednica, uključujući i mnoge koji su otišli u Hrvatsku”.
Posmatrajući prelepu Crkvu u kojoj služi, don Matej nam objašnjava kako je Janjevu u vreme kada će spomenici kulture i vere pomoći ekonomskom jačanju ljudi. On smatra da privreda zavisi od drugih, od poseta, od turista, od seoskog turizma, itd.
Janjevci su nekada bili poznati po svom „sudžuku“ i proizvodnji plastike. „Sve ove prednosti koje imamo zavise od stabilnog snabdevanja strujom i vodom“, rekao nam je don Matej.
U njegovu ličnost urezan je duh Janjeva. Sa čežnjom nam priča o svom detinjstvu sa mnogo dece, iz porodice od 11 dece, sedam sestara i četiri brata: „Sećam se, imali smo dvospratnu kuću i bila je velika gostinska soba, koja je uvek bila zaključana.
Imao sam 10 godina kada sam prvi put ušao. Bio sam jako sretan. Bilo je tako čisto i sa posebnim zavesama da smo tu prostoriju nazvali „Guljema soba“ (Velika soba).“
Don Matej svoje detinjstvo poredi sa današnjom situacijom - Janjevo sada ima samo 164 stanovnika hrvatske nacionalnosti, a mnogi su otišli u Hrvatsku radi boljih ekonomskih prilika.
Nada se boljoj budućnosti. On smatra da bi ulaganja u ovo mesto vratila ljude čije kuće čekaju prazne. Iako su mnoge kuće napuštene i uništene, turistički potencijal ovog mesta je obećavajući i pre svega jedinstven.
„Nadam se, zaista se nadam da će doći dan kada ćemo vratiti ponos ovom mestu u punom sjaju i promeniti tok napretka“, kaže nam don Matej.
Po odlasku iz Janjeva nećete biti ravnodušni. Otići ćete i na kraju se vratiti u ove prelepe pejzaže. Čini se da ćemo se videti još mnogo puta.