Dok reciklaža stakla značajno smanjuje zagađenje vazduha i vode, ta praksa ipak ostaje neistražena na Kosovu. Ovo je bila jedna od glavnih briga Dugađina Beriše, ljubitelja životne sredine i oca petoro dece, koji je bio voljan da bude pionir u reciklaži stakla kao društveno i ekološki prihvatljivoj akciji sa finansijskim beneficijama.
Rođen i odrastao u Đakovici, Dugađin je poznat po tome što se brine o komšiluku u kojem živi - do te mere da je uspeo da uveliko poveća svest među ljudima svog rodnog grada. Područje imanja na kojem živi nekada je bilo prašnjavo i blatnjavo parkiralište. Zahvaljujući Dugađinovom trudu, parking je sada pretvoren u lepu baštu i košarkaško igralište za decu iz komšiluka. Osim toga, uvezao je i postavio sistem za zalivanje; ali nikada nije koristio vodu za piće za zalivanje. Umesto toga je prilagodio stari bunar koji je postojao u kompleksu, a datira od pre nekoliko decenija. Dugi niz godina „Marin Barleti” se ističe kao uzorno naselje – ne samo u Đakovici, već i u susednim opštinama.
Ovaj preduzetnik je bio vođen željom da zaštiti životnu sredinu u području sa nefunkcionalnim sistemom upravljanja otpadom, zbog čega je otpad često završavao na ilegalnim deponijama. Jedno od njegovih zaostavština ostaje odvajanje otpada, posebno za materijale poput papira, metala i plastike, koji se dalje prerađuju za reciklažu u oblasti „Marin Barleti”.
„Dok se ovaj otpad odvajao, primetio sam da je od prikupljenog otpada ostalo samo staklo, tada sam shvatio tržišni jaz“, kaže Dugađin.
Počeo je bez ičega što bi mu pomoglo u tom procesu - osim velike moralne podrške porodice i drugih ljudi oko njega. Polako su se u inicijativu uključila i mala preduzeća, dok su u njegovom komšiluku sakupljeni prvi kilogrami staklenog otpada. Poznat kao aktivan građanin, on bi organizovao nedeljno čišćenje komšiluka, gde su čak i deca bila voljna i uzbuđena da čiste i recikliraju.
Kada su članovi njegove porodice videli njegove ambicije i ideje, bili su potpuno spremni da ga podrže. Neki od njih su ga finansijski podržali, neki marketingom i odnosima s javnošću, ali i radom na deponiji, sortiranju i čišćenju stakla koje treba reciklirati. Njegova porodica je sada potpuno angažovana u svakodnevnim operacijama.
„Početak je bio težak, ali onda smo dobili podršku građana, moje porodice i malih preduzeća u mom gradu. Počeo sam sa jednim zaposlenim, sada zajedno sa svim angažovanim članovima porodice imamo 9 zaposlenih, mali depo za staklo i ambicioznu strategiju. Moj plan je da učinim kompaniju potpuno održivom, zaposlim više ljudi i u kasnijim fazama, počnem da proizvodim staklo od recikliranog stakla, i učinim Kosovo Glass Recycling (KGR) prvom kompanijom koja to radi na Kosovu i regionu. Moja vizija je takođe da to učinim atraktivnim biznisom za evropske investitore kako bi obezbedili sakupljanje i reciklažu širom Kosova“, kaže Dugađin.
Do danas, „Kosovska reciklaža stakla“ (KGR) je jedini posao te vrste na Kosovu. Više od godinu dana je u potpunosti radio sa porodičnim finansijama i nije ostvario nikakav profit. Nedavno je posao počeo da cveta zahvaljujući zahtevima klijenata. Sa povećanim kapacitetom i modernijom infrastrukturom, KGR može da zadovolji potražnju tržišta i istovremeno jača svoju korporativnu društvenu odgovornost: zapošljava više pojedinaca da bi se borili sa visokom stopom nezaposlenosti u rodnom gradu, dok u isto vreme doprinosi obnavljanju ekosistema recikliranjem velikih količina stakla.
O svojoj viziji kompanije Dugađin kaže: „Cilj mi je da budem lider u reciklaži stakla u regionu u preradi i reprodukciji; Nameravam da zaposlim preko 100 ljudi koji se bave sakupljanjem, reciklažom i reprodukcijom. KGR sebe zamišlja da je prisutan u svim glavnim opštinama Kosova kao vodeći akter u doprinosu čistijoj životnoj sredini”.
Kao strastveni ekolog, Dugađin nam govori da to radi kako bi buduće generacije uživale u zelenijoj životnoj sredini.
Kosovu je potrebno više takvih inicijativa koje podržavaju ekološki održivi razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Dugađin je odličan primer koliko su svesne promene na individualnom nivou ključne - nije dovoljno imati samo sistem, već i spremnost za promenu. Znamo da Zemlja zavisi od ljudi, a ne obrnuto. Želimo da slavimo ovakve inicijative, prepoznamo ih i podelimo sa drugima.