Uzdizanje Iz Tugovanja i Polazak Napred

Dok se približavamo školi, vidimo ženu koja nam se smeši ispred zgrade, kasnije ćemo saznati, poznatu pod jednostavnim imenom - Vildanina kuhinja.

Vildane nam maše iz daljine i, dok se približavamo, stavlja zaštitnu masku da nas pozdravi i poželi dobrodošlicu u objekat u kojem provodi većinu svog vremena. Popularno poznato kao Vildanina kuhinja, ovo prijatno malo mesto je izvor ukusnih domaćih obroka za učenike i akademsko osoblje osnovne škole Anton Zako Çajupi.

Mi smo jedini gosti, jer predavanja traju u prostorijama i čim smo seli, obilan doručak od bureka, domaćeg hleba, paprike i čaja je pred nama. Ovde smo da čujemo njenu priču, jednu od mnogih, sve slične, a opet veoma različite.

„Ova čajna kuhinja je dobitak za sve. Pošto se nalazimo u školskom dvorištu, deca ne moraju da izlaze iz objekta. Pripremamo ukusna domaća jela koja učenici vole, a njihovi roditelji su srećni što znaju da je ono što jedu hranljivo. Ovde ne jedu samo školska deca, već i nastavnici. Često dobijamo komplimente koji nam govore da bi trebalo da pošalju svoje supružnike da nauče kako da kuvaju tako ukusne poslastice“, kaže Vildane sa toplim osmehom.

Njeni prijatelji i partneri u čajnoj kuhinji ne mogu dovoljno ishvaliti opremu koju su dobili. I Rifadije Popova i Minire Beka potvrđuju da im je posao znatno olakšan jer ne moraju sve da rade ručno. Oprema koju je obezbedio UNDP, a velikodušno je finansira Ambasada Velike Britanije, skratila je vreme koje im je potrebno za pripremu hrane i poboljšao se kvalitet usluga koje pružaju.

Kako su se umnožavale pohvale za njihov rad, tako su rasli i pozivi udruženja iz drugih opština. Od osnivanja servisa za kuvanje, Vildane i njeni saradnici putuju širom Kosova kako bi održavali obuke o pripremi hrane, konzervisanom i kiselom povrću. Oni takođe dele svoje iskustvo sa drugima o tome kako da budu uspešni u svojim naporima i o koracima koje treba preduzeti tokom procesa.

Jedino žale što je pandemija COVID-19 ozbiljno uticala na narudžbine hrane. Oni sa ponosom pominju da su služili švedski sto za razne delegacije i posete opštini na visokom nivou jer zvaničnici više vole da naručuju hranu od njih nego da angažuju otmene restorane. Vildane i njen tim ostaju optimisti i nadaju se i raduju boljim danima.

Dok se Rifadije i Minire vraćaju u kuhinju da se spremaju za sledeću pauzu između predavanja i dolaska učenika, Vildane se priseća kako su njeni snovi polako postajali poduhvati, a nastojanja da se pomogne porodicama koje su, poput nje, izgubile svoje voljene. Imala je 26 godina, majka dvogodišnjeg dečaka i bila je u šestom mesecu trudnoće kada je izgubila muža. Bio je jedan od 587 ubijenih tokom sukoba 1998-1999 u opštini Vučitrn.   

„Bilo je veoma teško! Godinama sam se emotivno borila. Imala sam svoju decu i podršku porodice. Svekrva me je nagovarala da ponovo počnem da živim. I, na kraju, jesam. Bilo je to 2008. godine kada su se neki članovi porodice koji su izgubili naše najmilije okupili i osnovano je udruženje.

Trenutno, Vildane svoje vreme deli između čajne kuhinje i kancelarije. Posao tamo je isto tako zahtevan: „Moj rad u kancelariji nije toliko kreativan, ali nije i manje važan. Nakon što završim sa kuhinjom u kojoj radim od šest ujutru do 11, odlazim u kancelariju. Imamo registar sa imenima svih članova porodica poginulih i nestalih, a jedan od mojih svakodnevnih zadataka je da izdajem potvrde da dotična osoba pripada nekoj od tih porodica. Sertifikati su potrebni za dobijanje različitih licenci u opštini ili druge vrste pomoći koja im je dostupna. Često pomažem ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, ali ih ne mešam sa ostalim članicama. Njihov bol je aktuelan, drugačiji. Pozajmljujem im svoju kancelariju i slušam ih i pokušavam da pomognem”.

Reska zvonjava najavljuje kraj časa. Takođe najavljuje i kraj naše posete dok ostavljamo Vildane i njene prijatelje da usluže mnoge koji žude za njihovom hranom. Iza sebe ostavljamo tri od mnogih jakih žena koje su pretrpele gubitak svojih najmilijih i našle snage da se uzdignu iznad patnje i napreduju.

„Ulazimo u treću fazu projekta Suočavanje sa nasleđem sukoba na Kosovu. Zahvaljujući Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, UNDP će nastaviti da radi sa porodicama žrtava, lokalnim udruženjima, institucijama, zainteresovanim stranama i međunarodnim organizacijama u rešavanju postojećih pitanja nasleđa sukoba i da doprinosi izgradnji održivog pomirenja“, rekao je Vehbi Selmani, menadžer projekta u UNDP na Kosovu.