Kulturno nasleđe u rukama mladih ljudi na Kosovu

Svet ostaje na mladima, a mladi su i nosioci promena na bolje. Šta je njihovo nasleđe na Kosovu? Vode li računa o spomenicima kulture i neguju li tradiciju?

Ovogodišnji Dani evropske baštine su proslava inkluzivnog i raznovrsnog nasleđa, naglašavajući da interakcija između pojedinaca i zajednica različitog porekla može da obogati naše živote. UNDP Kosovo sprovodi projekat Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga među zajednicama i socijalne kohezije koji finansira Evropska unija i njen instrument koji doprinosi stabilnosti i miru - upravo sa ciljem da aktivno uključi mlade ljude u poštovanje svog nasleđa, njegovu izgradnju i očuvanje. Kroz ovaj projekat smo naišli na fantastične mlade ljude za koje je kulturna baština, u bilo kom vidu i obliku, nešto posebno.

Ovi mladi ljudi su uzor drugima i njihov doprinos očuvanju spomenika kulture je već sada nemerljiv. Kroz projekat Kulturno nasleđe, koji UNDP Kosovo sprovodi već četiri godine, mladi sa Kosova svih nacionalnosti i vera učestvuju u kampovima za obnovu spomenika kulture i mesta od javnog značaja. Ovi mladi ljudi, posvećeni brizi o svom nasleđu, okupljaju se, uče i vredno rade i na njihovom čišćenju i obnavljanju.

Nedavno smo upoznali jednog od njih. Melisa Sulja, arhitekta iz Prištine, učestvovala je u nekoliko restauratorskih kampova kada je bila na poslednjoj godini Univerziteta u Prištini, studirajući arhitekturu. Sreli smo se u starom gradu ispred Sahat Kule, jednog od najstarijih spomenika u glavnom gradu Kosova. Datira iz 19. veka i predstavlja primer arhitekture koji predstavlja ekonomski razvoj i početak uticaja Zapada na osmansku arhitekturu tog vremena na Kosovu. „Sahat“ znači „sat“, tako da je ova kula trebalo da pokazuje vreme i služi kao orijentir za davanje uputstava za kretanje. Tamo smo sreli Melisu.

Melisa se raduje obnovi ovog spomenika i kao arhitekta ga vidi u posebnom svetlu i značaju. Razgovarali smo sa Melisom o njenom iskustvu u restauratorskim kampovima i koliko joj oni znače. „U restauratorskim kampovima sam od 2016. godine, a na Kosovu sam radila na restauraciji katoličke crkve u Letnici i stare vodenice. Bilo je neverovatno upoznati druge mlade ljude koji imaju isto interesovanje. Moj posao je bio da razgovaram sa lokalnim stanovništvom i tražim podatke o vodenici i njenom značaju. Upoznala sam vlasnika te vodenice koji je sada u kasnim 80-im i on nam je pokazao kako funkcioniše i ispričao priče o tome. Baš prelepo“, rekla nam je Melisa.

„Kao arhitekta zaposlena u Prištini, strastvena sam za stare zgrade i prostore, spomenike i njihov originalni izgled. Zašto sam bila u restauratorskim kampovima? Za mene, pretvaranje stare zgrade ili spomenika u funkciju i upotrebu predstavlja poseban pristup našoj prošlosti. Imala sam priliku da upoznam nove prijatelje svih nacionalnosti i još uvek smo u kontaktu“, rekla nam je Melisa. Njena pozitivna ličnost pokazuje svetlu budućnost Prištine i istovremeno njeno interesovanje za ovu temu nije završeno, u stvari tek je počelo.

Samo nekoliko kilometara od Prištine, u Gračanici, odvijaju se uzbudljivi projekti na temu saradnje mladih na Kosovu. NVO Mlada aktivna Gračanica, uz podršku Projekta kulturnog nasleđa, pokrenula je neobičnu inicijativu koje samo mladi mogu da se dosete: projekat „Rečnik reči kojima nije potreban prevod“. Inicijator ove aktivnosti je Petar Đorđević, menadžer NVO Mlada aktivna Gračanica. Projekat okuplja mlade ljude sa celog Kosova na izradi rečnika zajedničkih reči albanskog i srpskog jezika. Petar nam je rekao da je za tri dana na Brezovici uspeo da okupi 34 učesnika iz obe zajednice, uključujući i volontere NVO, gde su identifikovali čak 400 uobičajenih reči.

Sa Petrom i ostalim učesnicima radionice: Aljbanom, Elonom, Edonom i Lidijom sreli smo se na lokalitetu Ulpiana u Gračanici. Oni su nam predstavili svoju viziju. „To radimo kroz zabavu! Dok samo sedimo i razgovaramo dolazimo do reči kao što su patos, laminat, ašićare, hajde i mnoge druge. Dogovorili smo se da imamo nastavak ovog projekta. "Očigledno je super inicijativa", rekao je Petar. Ovaj projekat deluje privlačno i za Elonu, jer ona putuje iz Prizrena samo da bi bila deo ovoga. Edona je iz Prištine i radi na praksi u Gračanici, razmenjuje je znanja i iskustva sa mladim ljudima različitih nacionalnosti. 

Dok gledate ovu mladu, talentovanu grupu, shvatate koliko je prilika za prijateljstvo propušteno i koliko više prostora treba ovim ljudima da bi se izrazili. Petar kaže da ovo nije samo prilika da se napravi ovakav rečnik, već je i prilika da se družimo. Kao što ova grupa mladih ljudi, koji tek treba da započnu karijeru, dokazuje da postoji veliki potencijal za saradnju među zajednicama. Završili smo razgovor sa Aljbanom, momkom iz Prištine, vedrog i nasmejanog duha, koji nam je preneo svoj utisak o ovom projektu: „Vrlo je jednostavno! Imamo dosta razlika ali kada se družimo shvatimo koliko imamo sličnosti! Ovaj pristup pomaže da se slavi sličnosti i da ostavimo razlike po strani."

Dolazimo do Prizrena, istorijskog grada i centra kulturne baštine. Izvan centra grada, na putu ka planinama, svraćamo u živopisni ambijent: zeleni vrhovi u pozadini, reka koja teče kroz klisuru i dvospratna zgrada koja podseća na mali zamak. Nekada je to bila hidroelektrana "Prizrenasja", a grad je snabdevala električnom energijom od 1929. godine, kada je izgrađena, pa sve do ranih 1970-ih godina. Njen eksterijer je od tada obnovljen i sada je arhitektonski spomenik kulturnog nasleđa, dok će projekat Kulturno nasleđe obnoviti i njenu unutrašnjost i učiniti je pristupačnom za sve.  

Ovde se susrećemo sa Sinem Danom, mladom prizrenskom sa albanskim i turskim poreklom. Ona je ambiciozni arhitekta enterijera sa strašću za istraživanjem i restauracijom nasleđa kulturnih institucija u svojoj zajednici. Imala je priliku da to i čini - ni manje ni više, u društvu omladinaca različitih sredina - na restauratorskim kampovima održanim 2019. u njenom gradu Prizrenu, kao i u Đakovici. 

Ova iskustva su duboko uticala na nju, jer su joj pružila priliku da se poveže sa sugrađanima starije životne dobi kroz detaljne razgovore sa njima kako bi se informisala o naporima za restauraciju. Kako kaže: „Ranije nikada nisam imala priliku da odem da ljudima postavljam pitanja, pa kada sam ih pitala, obično bi rekli „Ne, ne, ne mogu da pričam“, ali kada su počeli, rekli su mi toliko stvari o istoriji gradova, o načinima na koji su se nekada družili i kako se to sada promenilo."

Dok počinje da priča o plodonosnim diskusijama koje je vodila sa drugim učesnicima ovih kampova i o lekcijama koje su joj sada ukorenjene u glavi, njen glas se diže za oktavu od uzbuđenja. „Bilo nas je mnogo i razgovarali smo o svemu što smo videli i čuli tih dana, jer je svako od nas primetio drugačiji detalj.

Na više ličnom nivou, koristila je kampove da razvije svoje profesionalne veštine radeći zamršen ručni rad kao što je rezbarenje drveta. Takođe su obeležili prvi, odnosno drugi put da se ona popela na skelu, zajedno sa drugim kreativnim i snažnim mladim ženama koje su činile većinu učesnika. „Ljudi u kućama oko nas stajali su tamo i gledali“, ponosno je rekla Sinem. „Hej, i devojke se trude“.

Podrška UNDP-a na Kosovu kulturnom nasleđu na Kosovu je sada u trećoj fazi uz izdašnu i kontinuiranu finansijsku podršku Instrumenta Evropske unije koji doprinosi stabilnosti i miru (IcSP). U poslednjih nekoliko godina, više od 30 kulturnih i verskih objekata je renovirano ili rehabilitovano širom Kosova - omogućavajući stanovnicima i posetiocima da uživaju u prelepim arhitektonskim zgradama. Odabir mesta za renoviranje uvek je vršen uz bliske konsultacije sa svim verskim zajednicama, uključujući Islamsku zajednicu Kosova, Srpsku pravoslavnu crkvu, Katoličku crkvu na Kosovu kao i derviške redove. Kulturna mesta, kao što je Muzej hidroelektrane, predstavljaju zgrade sa kojima svaka etnička zajednica u Prizrenu i na Kosovu može da se poveže i da uživa u poseti. Ove aktivnosti ne bi bile moguće bez bliskog partnerstva sa Ministarstvom kulture, omladine i sporta, opštinama i predstavnicima zajednice.