Vreme je da Damo Našim Gradovima Više (Zelenog) Prostora

Podizanje svesti o izazovima klimatskih pitanja i pronalaženje načina za rešavanje klimatskih promena je glavni prioritet Ujedinjenih nacija. U ovoj gostujućoj seriji blogova koja je deo naše kampanje za klimatske akcije na Kosovu u novembru/decembru 2021. godine, pozivamo stručnjake i mlade ljude sa Kosova da iznesu svoje stavove.

Dion Deva je osnivač i izvršni direktor TePema-e, kompanije za

rešenja životnog prostora za zeleni i održivi dizajn koja posluje

u industriji pametnih i održivih gradova. Te Pema je inovativni

tehnološki proizvod koji poboljšava kvalitet vazduha, a sastoji

se od panelne instalacije, biljaka i integrisanog sistema za

navodnjavanje koji prečišćavaju vazduh maksimalnim

kapacitetom. U ovom gostujućem blogu, Dion govori o vezama

između klimatskih promena i zagađenja vazduha, i kako ih

rešiti kombinacijom inovacija, tehnologije i dizajna.

Preduzimanje akcija u vezi sa zagađenjem vazduha radi spašavanja života

Kada je COVID-19 pogodio svet, globalni lideri, vlade, zajednice udružili su se da se pozabave izazovima bez presedana kako bi zaštitili dobrobit svojih ljudi i obezbedili našu budućnost. Kada je COVID-19 pogodio zapadni Balkan, pandemija je pojačala već postojeću, dugogodišnju pretnju našem zdravlju: zagađenje. Od 1960-ih godina građani Prištine pate od ozbiljnih problema sa zagađenjem vazduha, posebno onim koje stvaraju elektrane koje sagorevaju fosilna goriva kao što je ugalj. Ovaj "virus" nije nov. Iako nevidljivo, odavno je poznato da zagađenje vazduha ima ogromne negativne efekte na naše zdravlje, kroz čestice koje udišemo iz fosilnih goriva koje se sagorevaju za grejanje u domaćinstvima i iz elektrana kao što su Kosovo A i Kosovo B. Iako nevidljivo, ono je koncentracija sitnih, finih čestica u vazduhu koja je u velikoj meri odgovorna za bolesti, pa čak i smrti uzrokovane zagađenjem vazduha.

Procene se razlikuju, ali analize su pokazale da više od 10 miliona ljudi umre svake godine od problema kao što je zagađenje vazduha kojem se ne pridaje odgovarajuća pažnja. Jednostavno rečeno, zagađenje vazduha ubija više ljudi nego COVID-19. Pored skraćivanja ljudskih života, zagađenje vazduha može negativno da utiče na naš svakodnevni život, izazivajući respiratorne bolesti i povećavajući broj dana izostajanja sa posla i iz škole. Deca su posebno osetljiva na uticaje zagađenja vazduha: ako ste izloženi zagađenju vazduha tokom ranog detinjstva, kada se pluća još razvijaju, možete patiti od smanjenog kapaciteta pluća sve do odraslog životnog doba.

Kako bi se uhvatio u koštac sa ovim hitnim problemom, naš tim u TePemi je odlučio da udruži snage kako bi radili na novom, vrhunskom prototipu proizvoda za energetsku efikasnost pod nazivom „TePema Facade 2.0“, koji ima za cilj da smanji cenu računa za struju za 30% i da smanji 500 kg emisije CO2 godišnje iz svakog domaćinstva; drugim rečima, potrebno je 50 godina da zrelo drvo apsorbuje 500 kg CO2. Dalje, vađenje i sagorevanje fosilnih goriva nije samo glavni izvor zagađenja vazduha već takođe pokretač klimatskih promena. Tokom poslednjih dvadeset godina svedoci smo uticaja klimatskih promena na Kosovu na naše zdravlje, vodu, zemljište, ekosistem, vazduh, gradove, sredstva za život. Kada dizajniramo i biramo mere za klimu i kvalitet vazduha, moramo uzeti u obzir i CO2 i zagađivače vazduha kako bismo osigurali da se željene koristi zaista mogu postići. Zagađenje vazduha stoga nije izolovan problem, već je usko povezan sa širim globalnim izazovima. Što je još važnije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva bi pomoglo u postizanju boljih zdravstvenih ishoda kroz poboljšani kvalitet vazduha, sprečavanje gubitaka u poljoprivredi i ograničavanje dugoročnih uticaja i angažovanje u stalnim naporima za prilagođavanje klimatskim promenama.

Uz podršku UNICEF-a, usmerili smo kreativnost, entuzijazam, inovativnost prištinskih studenata u zelene površine, unoseći više kiseonika i prirode u grad. Dobro urbano planiranje, uključujući i promovisanje zelenih površina i poboljšanje kvaliteta vazduha, od suštinskog je značaja za obezbeđivanje zdravijeg i održivijeg gradskog naselja, posebno pošto se sve veći deo ljudi seli u velike, urbane centre. Kada smo započinjali industrijski dizajn eko klupe „TePema T“, posebno smo se osvrnuli na najhitnije izazove koji utiču na savremene urbane prostore, ali i na ključne potrebe i sklonosti njihovih korisnika. Naše rešenje je bilo da rešimo i jedno i drugo kroz kombinaciju dizajna i tehnologije.

Probleme kao što su nedostatak zelenih površina i dosadni, sivi podovi i betonske površine u Prištini koje viđamo previše često, rešili smo kroz dizajn jednog mobilnog proizvoda (Eko-klupa). Integrisali smo biljke, postrojenja za automatsko navodnjavanje i sistem za reciklažu kišnice u jedan proizvod koji omogućava prečišćavanje vazduha maksimalnim kapacitetom. Kad se ​​ovo izrazi u brojkama, ovo odgovara ekvivalentu od 300 biljaka u javnim prostorima, ali se takođe bavi i problemom nedostatka pristupa vodi za zalivanje (prava borba za gradove i opštine!) kako bi se osiguralo da biljke budu sveže sve vreme. Jedinica „TePema T“ je zimzelena, a ceo proizvod radi na solarnu energiju.

Višedimenzionalni pristup je ključ za postizanje višestrukih koristi za kvalitet vazduha, klimu, zdravlje i održivi razvoj

U tom okviru, gradovi postaju ključni inkubatori nove tehnologije i inovacija, ali i važan deo slagalice za rešavanje problema klime i zagađenja vazduha. Na globalnom nivou, kao i na zapadnom Balkanu, gradovi brzo rastu, a samim tim i broj ljudi koji žive u urbanim sredinama. Prema podacima Svetske banke, očekuje se da će 2040-ih godina oko 70% globalne populacije živeti u urbanim sredinama, za razliku od sadašnjih 50%.

To znači da su koristi od toga da naši gradovi budu ekološki prihvatljiviji „enormne“. Ali da bismo obezbedili bolje zdravlje i blagostanje za naše ljude, kako bismo stvorili bolje mehanizme upozorenja i smanjili klimatski rizik, moramo da razvijemo i odgovarajuću infrastrukturu i promenimo način na koji generišemo svoju energiju; grejemo naše zgrade; rashlađujemo i osvetljavamo naše domove; krećemo se i putujemo tokom našeg svakodnevnog života. Drugim rečima, vreme je da našim gradovima damo više (zelenog) prostora.

Da bi smanjila gradsku toplotu i regulisala mikroklimu, TePema je dizajnirala i realizovala prvi projekat Vertikalne bašte na Kosovu, koji se nalazi u blizini bulevara Bila Klintona u srcu Prištine. Posle dve duge godine pripremnog rada, inicijativa je sastavljena za samo četiri meseca, što pokazuje da je pozitivna, transformativna promena na Kosovu moguća kombinacijom tehnologije, posvećenosti i kreativnosti. U nekim slučajevima, kompanije kao što je TePema direktno finansira vlada, vrednuju se kao strateški interes i dobijaju posebne finansijske ili druge podsticaje za ublažavanje birokratskog tereta. Nemačka je dobar primer ovakvog pristupa koji poziva da više vlada sledi ovaj model. 

Potrebne su nam i vladine organizacije i organizacije iz privatnog sektora da se pridruže na stazi održivosti i da se u potpunosti posvete stvaranju zelenih, ugljenično neutralnih, zdravih gradova. Razvili smo novu inicijativu urbanog razvoja od 15 kilometara pod nazivom „Zelena staza Prištine“, koja omogućava simulaciju šetališta i stvaranje tampon zone između gradske buke i emisije izduvnih gasova automobila. Između ostalog, ideja bi omogućila da se poboljša život i iskustvo u gradu za njegove stanovnike, pored postizanja važnih zdravstvenih i ekoloških koristi. Ali, da bismo ovu ideju pretvorili u praksu, potrebne su nam javne institucije, privatni sektor i organizacije koje će da prednjače. Drugo, moramo da prepoznamo potencijal i ideje mladih da naše gradove učine zelenijim, kao nezaustavljiva snaga koja će klimatske akcije, kvalitet vazduha i održivi razvoj staviti u srce naših gradova i strategija.

Za mene, kao mladog preduzetnika i klimatskog aktivistu, ovo je prilika da izgradim transformativni put koji vode mladi ljudi, inspirisani lideri i preduzetnici vizionari, da rade zajedno i preduzimaju akcije za smanjenje zagađenja vazduha i za zelenije gradove na Kosovu.

Stavovi izraženi u ovom postu su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Ujedinjenih nacija.

Šta radite u borbi protiv klimatskih promena? Tvitujte o tome uz označavanje #KosovoClimateAction. Ili zamolite svog poslodavca da se pridruži dobrovoljnim obavezama 

English: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6

Albanian: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6?lang=sq

Serbian: https://www.surveymonkey.com/r/GMKTKJ6?lang=sr