Zajednice Imaju Koristi od Aktivnosti Pošumljavanja Koje Podržava FAO

Angažovan kao povremeni radnik u okviru programa šumarstva Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), zajedno sa desetinama drugih radnika, on doprinosi sadnji 33.000 sadnica bukve i smreke u okolini svog sela u Dragašu.

„Sadimo ovo drveće za budućnost naše dece. Pošumljavanje je veoma važno za čistiji vazduh i za dalji razvoj turizma na ovim prostorima“, rekao je on.

Briga o šumama je jedna od najvećih briga Čengaja. Njegova porodica se greje na drva, kao i mnoge druge porodice na selu. Ali Čengaj i njegovi suseljani se bore da zaštite šume od nelegalne seče. Oni su potpuno svesni koristi koje šume pružaju.

„Šume pružaju tri glavne funkcije: socijalnu, ekonomsku i ekološku, tako da svi moramo biti posvećeni očuvanju ovog resursa koji nam je Zemlja dala“, rekao je Muhamet Sofi, koji nadgleda povremene radnike koje je FAO angažovao za aktivnosti pošumljavanja u Dragašu/ s area. „Ovde su mnoge površine gole i važno je da se pošume“, dodao je on.

Šume pokrivaju 44% od ukupne površine Kosova, što je više nego u susednim zemljama. Kroz program koji zajednički finansiraju SIDA i EU, FAO pruža podršku Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj i Kosovskoj šumarskoj agenciji da ojačaju svoje kapacitete za održivo upravljanje šumama sa više svrha, zarad poboljšanja prihoda i standarda života ruralnih domaćinstava, uz borbu protiv klimatskih promena na Kosovu. Program ima za cilj da poveća doprinos sektora šumarstva nacionalnoj ekonomiji kroz participativno i višenamensko upravljanje šumama.

U tom smislu, FAO takođe podržava sprovođenje Nacionalnog programa pošumljavanja, kao glavnog kosovskog programa za obnavljanje šumskog pokrivača i za poboljšanu produktivnost. Cilj ovog programa je korišćenje autohtonih vrsta u skladu sa merama za smanjenje efekata klimatskih promena. Trenutno se aktivnosti pošumljavanja sprovode u oblasti Dragaša i Štrpca kroz angažovanje zajednice kao povremenih radnika, uključujući tu i žene i omladinu, što na kraju donosi koristi za čitave zajednice u smislu stvaranja prihoda kroz šumarske aktivnosti. Prošle godine aktivnosti su sprovedene u Mitrovici i Suvoj Reci. FAO će do početka maja 2022. godine zasaditi ukupno 50 hektara sa oko 140 hiljada sadnica, pored aktivnosti pošumljavanja koje sprovode MPŠRR i KŠA. Posebna pažnja je posvećena odabiru područja za ovu aktivnost kroz konsultacije sa zainteresovanim akterima i zajednicom, izbegavajući stvaranje sukoba oko korišćenja zemljišta, osiguravajući pozitivan uticaj pošumljavanja na zajednicu kroz odabir odgovarajućih vrsta i sprečavanje prirodnih opasnosti, uz obezbeđivanje prihoda za lokalne zajednice i pružanje doprinosa sprečavanju gubitka biodiverziteta i borbi protiv klimatskih promena.

Povodom Dana planete Zemlje, FAO je donirao 10.000 stabala za dobrovoljnu akciju sadnje u selu Kačandol u Mitrovici, koju je organizovao Lokalni klimatski akcioni forum (LoCAF), u partnerstvu sa UN-Habitat Kosovo, FAO, „Sustainability Leadership Kosovo“ (SLK), Opština južna Mitrovica, a u saradnji sa Kancelarijom predsednika Kosova, Ministarstvom životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja i Skupštinskim odborom za životnu sredinu, hranu, poljoprivredu , planiranje i razvoj.

Koordinatorka UN za razvoj Ulrika Rikardson pozdravila je inicijativu za sadnju drveća od strane volontera, ističući da šume regulišu ekosisteme, održavaju ekonomiju i čine ljude zdravim i srećnim.

„Naravno, ovo je malo zrno, ali znamo da je okean napravljen od malih kapi, a šuma od sadnica, tako da ako ne počnemo, nikada nećemo uspeti da obnovimo naše šume. Nismo baš ponosni na nasleđe koje ostavljamo mlađoj generaciji, deci i unucima, i mislim da je vreme da to nasleđe promenimo“, rekla je gđa Rikardson tokom akcije sadnje drveća u Kačandolu.

Površine za sadnju u Dragašu i Kačandolu posetio je i ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Faton Peci. „Nemamo drugu planetu, tako da moramo da zaštitimo našu planetu od bilo kakve štete koja može biti prouzrokovana i moramo doprineti poboljšanju situacije. Malim akcijama možemo da se pozabavimo klimatskim promenama i rešavamo ih ili kroz politike koje štite biodiverzitet ili kroz redovne akcije pošumljavanja“, rekao je ministar Peci.