Dostojanstvo za sve u praksi

Možemo li se zapitati koliko mi kao novinari doprinosimo izgradnji društvene kohezije i poverenja? Koliko radimo na balansiranju između važnih vrednosti kao što su različitost, inkluzivnost, jednake mogućnosti i pravedna, demokratska, otvorena i tolerantna zajednica? Koliko možemo učiniti da promovišemo i praktikujemo rodnu ravnopravnost u medijima i sa svim novinarima?

Tokom 17. izdanja novinarskih nagrada za iskorenjivanje siromaštva 2022, postavili smo sva ova pitanja na dva panela, i detaljno raspravljali o ovim pitanjima od interesa za kosovsko društvo. Na kraju smo završili ceremonijom dodele nagrada, predstavljanjem najboljih novinarskih radova, koji pokrivaju period od 18. oktobra 2021. do 18. oktobra 2022. godine.

Prvi panel je moderirao predsednik Odbora Udruženja novinara Kosova, g. Xhemajl Rexha, u kojem sastavu su bili: g. Budimir Ničić, novinar Medija Centar-Gračanica, gđa Ardinana Thaçi, novinar TV Klan Kosova, Biljana Nasteska Kalanoska, predstavnica Udruženja novinara Severne Makedonije.

Čuli smo o izazovima sa kojima se novinari suočavaju sa stalno promenljivom političkom klimom, često boreći se protiv graničnog govora mržnje. Dok na Kosovu više nema dnevne štampe, u Severnoj Makedoniji postoje jedan ili dva dnevna štampana medija i nekoliko periodičnih izdanja. Preuzimanje onlajn medija je izuzetno izazovno u smislu odgovornosti za objavljene informacije, ostavljajući mnogo prostora za pogrešna tumačenja i vankontekstne citate objavljene i promovisane na društvenim medijima. Nadalje, panel je zaključio da današnji mediji ne mogu postojati bez starih vrednosti novinarstva, međutim zahtevaju i nove veštine. Potrebno nam je više kritičkog razmišljanja nego ikada ranije. Moramo preispitivati sve što se dešava oko nas i razumeti šta se krije iza svake priče. To će nas sve dovesti do višeg nivoa odgovornosti i profesionalizma.

U drugom panelu koji je takođe moderirao predsednik Odbora UNK-a, g. Džemajlj Redža, učestvovali su: gđa. Vlora Tuzi Nushi, šef UN Women; gđa. Luljeta Demolli, izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, i gđa. Gentiana Begolli, urednica iz RTK1, kao i bivša predsednica odbora UNK-a.

Panelisti su raspravljali o poteškoćama u radu kao novinari za opšte dobro i izgradnju poverenja, kada postoji opšti trend u medijskom i političkom javnom diskursu koji izgleda deluje protiv toga. Navodeći kao dobar primer sve bolje prikazivanje jakih žena u medijima, kao i navođenje loših slučajeva minijaturnog prikazivanja žena u nekim medijima, govoreći tako više o njihovom izgledu i kućnim poslovima nego o njihovim vrednostima i doprinosu.

Usledilo je izlaganje članova žirija u sastavu:

Gđa. Dafina Zuna, službenica za komunikacije iz UNICEF-a

Gđa. Donika Šabović, službenica za komunikacije iz UNFPA

G. Isa Miziraj, slobodni novinar

G. Bojan Tomić, novinar RTK2

Gđa. Doruntina Baliu, novinarka Radija Slobodna Evropa

Na osnovu ocene žirija, UNK i UNKT dodelili su sledeće nagrade:

Zamenik stalnog predstavnika UNDP-a, g. Niels Knudsen je dodelio nagradu za „Najbolju kratku video priču“ DORUNTINI BYLYKBASHI – Diskriminisan u obrazovanju i džepu, priča proizvedena za RTV Dukagjini ima za cilj da odrazi socio-ekonomsku situaciju i poteškoće sa kojima se suočavaju ne-većinske zajednice na Kosovu, odnosno građani Roma, Aškalija i Egipćana, i njihovo suočavanje sa izazovima u obrazovanju. Video priča, ostvarna krajem decembra 2021. godine, uglavnom se fokusira na novonastalu situaciju usled pandemije, koja je kao rezultat pogoršala nevolje za ove zajednice (i ne samo za njih). Protagonisti u njemu su učenici nižeg obrazovnog ciklusa, za koje se obično dobija dozvola od roditelja za intervju; studenti, koji su dobrovoljno radili na integraciji dece iz ne-većinskih zajednica; organizacije koje se fokusiraju na obrazovanje i zalažu se za integraciju Roma, Egipćana i Aškalija na Kosovu; statistike Agencije za statistiku Kosova i statistike rektorata Univerziteta u Prištini. Kao i na institucionalnom nivou, deo priče je i ministar lokalne samouprave Elbert Krasniqi, koji ne govori samo u ime svog zvaničnog stava, već i kao član i predstavnik egipatske zajednice. Slike prikazuju stanje preko 100 stanovnika ovih zajednica. Uopšteno govoreći, suočavanje se sa lošim uslovima i mnogim poteškoćama u svakodnevnom životu, što takođe utiče na nepostojanje osnovnih prava. Mesto u kojem se priča odigrala je selo Plemetin, u opštini Obilić.

Koordinator UN VOLUNTEERS, g. Blerim Azizi uručio je nagradu za „Najbolji TV dokumentarac“ DIJAMANTU BAJRI – Ništa za manjinu, za njegove zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. U ovom dokumentarnom filmu se ogleda život zajednica Roma, Aškalija i Egipćana koji žive na Kosovu. Nejednakost i diskriminacija u društvu čine da ovi stanovnici manjinskih zajednica na Kosovu žive sa minimalnim životnim uslovima. U ovom dokumentarcu intervjuisani su neki pripadnici ne-većinskih zajednica koji žive u Kosovu Polju. Takođe, deo dokumentarnog filma su i njihovi predstavnici u institucijama, koji pokazuju svoju ulogu i posvećenost pripadnicima zajednica. Iz onoga što je prikazano u dokumentarcu vidi se da je u nedostatku neophodne podrške vlasti i nejednakosti u društvu, biti pripadnik manjinskih zajednica sam po sebi izazov. Prema podacima popisa stanovništva obavljenog 2011. godine, navodi se da na Kosovu živi 8.824 Roma, 15.436 Aškalija i 11.524 Egipćana. Svrha snimanja ovog dokumentarnog filma bila je da ukaže na realnu situaciju i izazove sa kojima se suočavaju, sa ciljem da se ovo stanje popravi.

Operativni Menadžer UNICEF-a, Shpend Selimi, uručio je nagradu za „Najbolju pisanu priču“ DAFINI HALILI – Škola duhova, geto škola i odvojene smene, za njen inspirativni istraživački pisani rad o posledicama siromaštva i segregacije dece na osnovu njihovih etničkih linija u školama. U ovoj istraživačkoj priči, K2.0 je pratio i dokumentovao da su stotine romske i neke aškalijske dece odvojene od svojih vršnjaka u nekoliko škola srpskog sistema u etnički mešovitim gradovima i mestima širom Kosova. K2.0 je potvrdio da postoje etnički segregirane smene u Severnoj Mitrovici, skoro prazna škola u Obiliću i getoizovani ogranak škole samo za Rome u Gnjilanu, i kako postoje naznake slične prakse u Janjevu, Plemetinu, i u Kosovo Polju. Priča je takođe pratila i proveravala kako su škole zvaničnog školskog sistema Kosova nezakonito diskriminisale romsku, aškalijsku i egipćansku decu, dok se pokušaji takve prakse segregacije nastavljaju. K2.0 pokazuje kako donošenje odluka od strane paralelnih srpskih obrazovnih struktura i prećutno prihvatanje od strane kosovskog zvaničnog obrazovnog sistema omogućavaju da se diskriminacija u obrazovanju nastavi. Ali u korenu svega ovoga su kontinuirano uskraćivanje ekonomskih prava kosovskim Romima, Aškalijama i Egipćanima, praznine u nadzoru koje su rezultat dualnog sistema obrazovanja na Kosovu

Predstavnik UNOPS-a, g. Sherafedin Mustafa, uručio je 'Najbolju fotografiju' VALDRINU FETAHU - Perspektiva i ADNANU BEQIRIJU - Opstanak, i pored toga najavio da će ubuduće ova kategorija uključivati i video kategoriju pod nazivom Najbolja kamera.

Službenik SZO, g. Bujar Rexhepi, uručio je nagradu za „Najbolju audio priču“ novinarki MILENI TODOROVIĆ - Položaj Roma u Gračanici, za njen radio prilog. Na Svetski dan Roma, koji se obeležava 8. aprila, posetili smo Gračanicu, kako bismo se lično uverili kako pripadnici romske zajednice žive na teritoriji ove opštine. Kroz razgovor sa našim sagovornicima saznali smo da se, kao i većina romske populacije širom Kosova, Romi u Gračanici suočavaju sa brojnim izazovima, gde najizraženiji su socijalno-ekonomski problemi. Zbog visoke inflacije na Kosovu, i zbog niskih primanja, posebno su pogođeni pripadnici ove zajednice, koji očekuju pomoć od Vlade Kosova. Romi u Gračanici se uglavnom bave fizičkim radom, broj zaposlenih u institucijama je mali, tako da su i dalje u pogledu egzistencije veoma osetljiva kategorija stanovništva.

Šef kancelarije UNFPA, dr. Visare Mujko-Nimani, uručila je specijalnu nagradu za „Najbolju audio/radio priču“ novinarki MAJLINDI DODA – Otpuštanje trudnica sa posla, za njen rad o nesigurnosti pri zapošljavanju trudnica. Hronika „Otpuštanje trudnica sa posla” elaborira izazove ženskog pola na radnom mestu, u trenutku kada zatrudne. Rad ili zasnivanje porodice jedna je od dilema sa kojima se suočavaju žene na Kosovu, uglavnom one koje su zaposlene u privatnom sektoru ili koje žele da se zaposle, gde je tokom prošle godine preko 1.500 žena napustilo radno mesto zbog trudnoće. Lik ovog materijala, Donjeta, majka tri ćerke, priča kako je dva puta primljena na posao i položila sve testove, ali nije uspela da se zaposli, jer je čekala dete, što je išlo na štetu privrednih subjekata, koji su joj to takođe na licu mesta rekli to. U međuvremenu, u priči se dalje ističe da za sprovođenje Zakona o materinstvu nema dovoljno inspektora na terenu, dok nema zvaničnih podataka o procentu žena koje su iz toga razloga napustile posao. Posao ili porodica, pojava je koja utiče na smanjenje nataliteta, uzimajući u obzir da je nezaposlenost na Kosovu 20,5 odsto.