Naše priče. Saznajte više o našem radu na ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.

Svake godine Remzije i njena porodica sele stoku i pčelinje košnice iz sela Donji Istok, u zapadnom delu Kosova, na pašnjake Livadhet e Istočke livade. Narednih nekoliko meseci ovi planinski predeli postaju im i dom i mesto rada. Tu proizvode tradicionalne mlečne proizvode i dočekuju posetioce iz svih krajeva Kosova. Uz pomoć starijeg sina, Remzije vodi farmu sa više od 150 ovaca.Za Remzije, sezonsko preseljenje stoke znači da životinje imaju sveže pašnjake, a porodica prihode na koje se oslanja tokom cele godine. Dok priprema sir u porodičnoj kolibi, priseća se kako je posao počeo. Ono što je pre deset godina počelo sa svega deset ovaca, preraslo je u stado od 150. „Ništa se nije dogodilo preko noći“, kaže ona. „Naporno smo radili, korak po korak, i svake godine ponešto unapređivali. Danas ovaj posao obezbeđuje sredstva za život našoj porodici i daje nam sigurnost za budućnost.“Kao i mnoge porodice u zapadnom delu Kosova, porodica Dekaj nastavlja vekovima star običaj preseljenja stoke na visokoplaninske pašnjake tokom toplijih meseci. Kada se sneg otopi, a livade zazelene, drvene kolibe poznate kao stane ponovo se otvaraju za sezonu. Svakodnevicu porodica tada oblikuju stočarstvo, proizvodnja mlečnih proizvoda i dolasci posetilaca koji žele da uživaju u planinskim predelima i kupe sveže proizvode direktno od lokalnih proizvođača.Za Remzije i njenu porodicu, planinska koliba postaje središte porodičnog života i mesto gde rado dočekuju posetioce u potrazi za autentičnim lokalnim proizvodima. Njihove police pune su ovčjeg sira, maze, jogurta, svežeg mleka i meda, proizvedenih na planinskim pašnjacima. „Do pet sati ujutru već sam na nogama“, kaže Remzije. „Prvo moram da se pobrinem za životinje. Ostatak dana provodim muzući ovce, pripremajući mlečne proizvode i dočekujući posetioce koji dolaze da uživaju u planinama i kupe lokalne proizvode direktno od nas. Posao je naporan, a dani su dugi, ali tako živim već godinama i to ne bih menjala.“Tokom godina rasla je potražnja za mlečnim proizvodima koje Remzije priprema. Čuvajući tradicionalne načine proizvodnje, vodeći računa o kvalitetu i stičući stalne kupce, ona i njena porodica postepeno su uvećavali stado i povećavali proizvodnju.Uprkos razvoju posla, proizvodnja u planinama nikada nije bila laka. Godinama su ovce muzli isključivo ručno, što je zahtevalo duge sate fizičkog rada. Očuvanje svežine mleka tokom letnjih vrućina bilo je još jedna stalna briga.„Najveći izazov bio je da se izborimo s količinom posla“, kaže ona. „Što je stado više raslo, bilo je sve teže sve raditi ručno.“ Remzije je bila među ženama iz ruralnih sredina koje su dobile podršku kroz projekat Promovisanje osnaživanja žena u ruralnim sredinama na Kosovu. Projekat su sprovele Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Austrijske razvojne agencije (ADA). Radeći sa ženama u Skenderaju/Srbici, Istogu/Istoku i Mitrovicë e Jugut/južnoj Mitrovici, projekat je poboljšao pristup znanju, resursima i mogućnostima za ostvarivanje održivih prihoda. Time je doprineo boljoj egzistenciji i ekonomskom osnaživanju žena u ruralnim zajednicama. Predstavnici opštinskih organa, notari i žene iz ruralnih sredina produbili su svoje razumevanje relevantnih zakonskih prava.Remzije je unapredila svoje veštine u izradi poslovnih planova u poljoprivredi. Učestvovala je u radionicama na kojima je dobila informacije o programima bespovratnih sredstava i mogućnostima finansiranja dostupnim ženama preduzetnicama u ruralnim sredinama. Učestvovala je i u praktičnim demonstracijama na farmama i razmenjivala iskustva s drugim ženama o uzgoju stoke. Dobila je i individualne stručne savete, koji su joj pomogli da prepozna mogućnosti za dalji razvoj svog posla u proizvodnji mlečnih proizvoda.Zajedno sa porodicom, Remzije vodi sezonsku proizvodnju mlečnih proizvoda. Nadgleda proizvodnju, prodaju i svakodnevne poslove potrebne za brigu o stadu i doček posetilaca koji dolaze u Livadhet e Istogut/Istočke Livade. Znanje stečeno kroz projekat pomoglo joj je da promišljenije pristupi povećanju efikasnosti, očuvanju kvaliteta proizvoda i planiranju budućih ulaganja.Kroz projekat je Remzije podnela zahtev za mašinu za mužu i frižider za čuvanje mlečnih proizvoda na hladnom, kako bi unapredila uslove rada i proizvodnju mlečnih proizvoda. „Sada je lakše organizovati posao“, kaže ona. „Manje vremena provodim radeći ručno, a više mogu da se posvetim kvalitetu naših proizvoda.“Uz poslovni plan i pristup alatima koji štede vreme, Remzije se nada da će nastaviti da unapređuje proizvodnju, očuva kvalitet svojih proizvoda i proširi krug kupaca.„Želim da nastavim da razvijam posao korak po korak“, kaže ona. „Cilj mi je da dođemo do više kupaca, a da pritom očuvamo kvalitet i tradiciju koji naše proizvode čine posebnim. Želim da ovaj posao i dalje obezbeđuje sredstva za život mojoj porodici i bude temelj na kojem će buduće generacije moći da grade.“„Žene imaju ključnu ulogu u poljoprivredi i obezbeđivanju sredstava za život u ruralnim sredinama“, kaže Armanda Jahja, menadžerka programa FAO-a na lokalnom nivou. „Kroz ovaj projekat nastojali smo da ženama koje se bave poljoprivredom pružimo praktične alate i mogućnosti koji im mogu pomoći da razviju svoje poslove, unaprede proizvodnju i povećaju svoje ekonomsko učešće u ruralnim zajednicama.“Remzije posmatra planinske pašnjake na kojima je proteklu deceniju razvijala svoj posao.„Ljudi često vide samo proizvode, ali iza svakog komada sira stoje priča, porodica i mnogo posvećenosti“, kaže Remzije. „Za nas ove planine nisu samo mesto rada. One su deo nas.“Iako je Remzije smanjila svoje radno opterećenje i poboljšala izglede za razvoj posla, njena priča ukazuje i na trajnu potrebu za snažnom institucionalnom podrškom, kako bi se unapredio okvir javnih politika i podržalo osnaživanje žena koje se bave poljoprivredom.  Ova priča je deo serijala koji odaje priznanje ženama koje se bave poljoprivredom širom sveta — od proizvođačica, ribarki i stočarki do trgovkinja, naučnica u oblasti poljoprivrede i preduzetnica u ruralnim sredinama. Međunarodna godina žene poljoprivrednice 2026 prepoznaje njihov ključni doprinos prehrambenoj sigurnosti, ekonomskom prosperitetu, boljoj ishrani i sredstvima za život, uprkos većem radnom opterećenju, nepovoljnijim uslovima rada i nejednakom pristupu resursima. Poziva na zajedničko delovanje i ulaganja kako bi se osnažile žene, u svoj njihovoj raznolikosti, i izgradio pravedniji, inkluzivniji i održiviji poljoprivredno-prehrambeni sistem za sve.Napisala Arbana Mjekići, FAO